НА МАНИФЕСТАЦИЈИ „ВОЈИ У ЧАСТ“, ПРВО МЕСТО ЗА ДЕЧЈУ ПЕСМУ ПРИПАЛО СРБИ ТАКИЋУ. На недавно одржаном конкурсу „Војислав Илић Млађи“ за 2025. годину, који је расписао Центар за културу у Жабарима, у категорији за најбољу необјављену песму за децу, прво место освојио је власотиначки песник Срба Такић и песма „Свет је будна спавалица“. По устаљеној традицији награде су подељене у Ореовцима, у песниковом родном селу, док се манифестација „Воји у част“ организује у Дому кулутре, у Жабарима. Поред ове категорије и сонет Србе Такића, власотиначког песника нашао се међу десет најбољих од приспелих радова за најбоље необјављене сонете. „Награда која носи име једног од највећих српских песника свакако је велико признање сваком песнику, па и мени. Значај је још већи јер се даје само по једна награда и то у категорији необјављене дечје песме и сонет, формама по којима је Војислав Илић Млађи био најпознатији. Жабари, његова родна варош, са посебном пажњом и поштовањем организује овој конкурс и сва дешавања везана за њега, тако да ми је награда још дража“ истакао је Срба Такић. Иначе, у категорији најбољи необјављени сонет прво место освоји је Богдан Бућина из Футога и песма „Свједок“ . Награђене песме из обе категорије објављују се у зборнику, док су најбољи песници награђени и новчаном наградом. Војислав Илић Млађи (1877-1944) био је један од најчитанијих српских песника између два светска рата. Писао је поезију, књижевне критике, преводио са руског, француског и немачког језика и сврставан је међу водеће умове свога доба. Његови стихови урезани су на капели српског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну. Објавио је преко четрдесет књига, а сарађивао у стотинак часописа. Награда Војислав Илић Млађи додељује се сваке године њему у част, као награда за најбољи сонет на српском језику, као и за најбољу необјављену дечју песму (лист ВЛАСИНА) P.S. Поздрав Данило! У Жабарима је победила моја песма Свет је будна спавалица, а ја сам предност давао другој – Само храбри смеју да сањају аждаје. Уз њих сам, као трећу послао и песму коју највише волим и чини ми се да ми је најбоља – У пролеће, кад љубав процвета. Међутим, она ни на једном конкурсу није добро прошла биће да ја немам укуса. У сваком случају, шаљем ти све три, поздрављам те и захваљујем ти се на подршци коју ми дајеш. С поштовањем, Срба Такић. СВЕТ ЈЕ БУДНА СПАВАЛИЦА Поспан запад ноћ одева, док се исток оран буди, а кад исток би да снева тад западу зора руди. Свет се врти око осе, непрекидно коло траје, док на једној ничу росе другој страни звезде сјаје. Мароканац шљапка мали, по прашини, ногу босих, када трешњин цвет већ грли у сну Кинез ока косих. Ил Бразилац док голишав по пространој јурца плажи, дотле Финац, већ под чаршав, спас од мраза зимског тражи. NAPOMENA: Srba Takić je poznati vlasotinački pesnik i direktor Narodne biblioteke „Desanka Maksimović“. СВЕТ ЈЕ БУДНА СПАВАЛИЦА Поспан запад ноћ одева, док се исток оран буди, а кад исток би да снева тад западу зора руди. Свет се врти око осе, непрекидно коло траје, док на једној ничу росе другој страни звезде сјаје. Мароканац шљапка мали, по прашини, ногу босих, када трешњин цвет већ грли у сну Кинез ока косих. Ил Бразилац док голишав по пространој јурца плажи, дотле Финац, већ под чаршав, спас од мраза зимског тражи. *** Свет је будна спавалица, једна глава а два лица, једном месец док сан преже другом сунце пертле веже. САМО ХРАБРИ СМЕЈУ ДА САЊАЈУ АЖДАЈЕ Аждаја се аждајила, у мраку се осилила, с караконџом, другарицом, играју се несаницом. Боље рећи – децу плаше, покварене, те две снаше, неким чудним звуковима, што се чују у ноћима. Да извинеш аждајице, ове лепе трепавице, иза којих сан се чува, власништва су дечакова. Тај је јунак храбар врло, који неће своје грло на плакање тек да троши, не плаше га звуци лоши. Не плаше се нити клинке, које знају да те шминке, од плакања и страхоте, нису добре за лепоте. Зато деца плове смело кроз мракове, вече цело, караконџе и аждаје служе сан занимљив да је. У ПРОЛЕЋЕ, КАД ЉУБАВ ПРОЦВЕТА Маслачак се повија од стида и ко витез савија у струку, на небу се муња сва покида, па ућути, да не прави буку. Чак и сунце за облаке бежи, румени се као полетарац, под врбама сва се река јежи и дрхтуљи, ко заљубљен малац. И месец би да промени мене, ветар љути смирено да шета, осека и плима да милују стене, у пролеће, кад љубав процвета. Ружне речи моментално кидну, оне лепе ко првак се збуне, од срамоте сузе се препадну, да је храбар мангуп се не куне. Километри уздаха се нижу, љубоморни, као бесни, глођу, цвасти с грана у поздрав се дижу, ко строј војске, кад званице дођу. Ни ја више не личим на себе, симпатија нова ме решета – триста шуга као да ме гребе, у пролеће, кад љубав процвета. K r a j Broj Pregleda: 241