LESKOVAC – Gnetičar Miodrag Stojković, Leskovčanin i najpoznatiji domaći i jedan od vodećih svetskih naučnika u svojoj oblasti, nije više šef Katedre za matične ćelije na doktorskim studijama Fakulteta medicinskih nauka (FMN) u Kragujevcu.
Na to mesto, odlukom dekana FMN Vladimira Jakovljevića, saznaje list Danas, imenovana je profesorka tog fakulteta Biljana Ljujić, prenosi JUGmedia.
“GREH KOJI SE NE PRAŠTA”
Članovi Katedre za matične ćelije, njih devetoro, među kojima je i njen dosadašnji šef, Stojković, juče su od dekana FMN u otvorenom pismu zatražili da „preispita svoju odluku o smeni“ na čelu te katedre, koju je, kako navode, doneo „bez prethodnog razgovora sa profesorom Stojkovićem“.
Oni su pismom obavestili dekana Jakovljevića da „nisu saglasni sa smenom profesora Miodraga Stojkovića“, koja „ujedno znači i raspuštanje Katedre za matične ćelije u biomedicinskim naukama na Fakultetu medicinskih nauka“. Tim pre što se na mesto dr Stojkovića „dovodi nastavnik koji nije član te katedre“.
“Sa više od 200 radova na SCI listi i više od 13.300 citata, te H-indeksom 60, profesor Miodrag Stojković najpoznatiji je i najpriznatiji naučnik u Srbiji. Jedan je od najeminentnijih naučnika u oblasti matičnih ćelija na svetu. Profesor Stojković bio je član tima koji je izveo prvo kloniranje životinje u Evropi. Rukovodio je timom koji je izveo prvo kloniranje ljudskog embriona u terapeutske svrhe na svetu, navode, između ostalog, članovi Katedre za matične ćelije na kragujevačkom Fakultetu medicinskih nauka”, navodi se u pismu.
Dekan Jakovljević, pak, u izjavi za Danas tvrdi da je do promene na mestu šefa Katedre za matične ćelije došlo „uz saglasnost“ njegovog, kako kaže, „bliskog prijatelja dr Miodraga Stojkovića“
NEPODOBNI NAUČNIK SVETSKOG GLASA?
Stojković, koji je bio i visoki funkcioner Demokratske stranke, prvi naučnik u svetu koji je stvorio ljudski embrion u humane svrhe, skoro je po ko zna koji put negodovao što nije primljen u Srpsku akademiju nauke i umetnosti (SANU) sa, prema poslednjim podacima, 13.018 puta citiranih naučnih radova, i pri tom polemisao sa akademicima dokazujući da su pogrešili.
“Bitno je da se kaže, ljudi koji ne pričaju se plaše. Ja tražim dijalog, ali dijaloga nema nego se priča iza ćoška, laže se. Ako ne znaju kako se vodi dijalog, da ih mi Leskovčani naučimo, može na leskovačkom dijalektu, može na beogradskom, kako im drago“, pola u zbilji pola u šali je tada celu situaciju prokomentarisao za juGmediu Stojković.