In memoriam: Srđan Stamenković, novinar-urednik iz Leskovca
![]()

ЛЕСКОВАЦ. – Срђан Стаменковић (52), дугогодишњи новинар, уредник, пријатељ и кум многих од нас, преминуо је изненада, оставивши за собом дубоку тишину у којој одзвања само једна реч – неверица. Прерминуо је ноћас у сну.
Вест о његовом одласку погодила је Лесковац као снажан удар.
Срђан је од гимназијских дана живео новинарство. Био је онај ретки човек који је умео да види суштину у спорту – не резултат, него причу, не бројке, него људе. Његови текстови дисали су фер-плеј, страст, знање и ненаметљиву, тиху емоцију.
Био је главни и одговорни уредник портала „Дневник југа“ и „Спортска страна југа“, али пре свега – Срђан је био лице спортског новинарства које није викало, које се није гуркало, које никога није газило да би стигло. Био је тих, ненаметљив, благ, а опет постојан као стена.
У послу је био поуздан, у животу веран, у пријатељству одан до последње границе.
И изван новинарства, Срђан је био оно најважније – породичан човек.
Са супругом Горданом подигао је двојицу синова, Луку и Вука, студенте, васпитане да носе његове вредности: смиреност, честитост, рад и благ карактер. Иза њега остали су отац и брат.
Срђан је био син своје мајке Бојане — бескрајно привржен, пажљив, захвалан. Био је кум, побратим и пријатељ који се не зове сваки дан, али је увек ту. Онај који се појави када треба. Онај који не обећава много – али све што обећа, испуни.
Иза себе је оставио више од професионалног трага. Оставио је начин на који је живео – тихо, а вредно. Оставио је топлину свог осмеха, шалу изречену полугласно, ону смиреност која се ретко сретне. Оставио је успомене у хиљадама разговора, терена, путовања, првенстава, и у једноставним људским тренуцима.
Данас, док пишемо ове редове, Лесковац је мањи, тиши. Један од најбољих међу нама отишао је прерано.
Сахрана ће бити обављена сутра у 12 сати на Светоилијском гробљу.
Нека му је вечна слава и хвала. А његовој породици – срце, снага и загрљај целог југа.



