Лесковачки писци: Др Миодраг Стојковић, “Еутаназија”, нови роман

Loading

ЛЕСКОВАЦ – Промоција романа „Еутаназија“ Миодрага Стојковића, кога јавност много више познаје као генетичара и власника специјалне болнице за лечење стерилитета у Лесковцу, одржана је у “Марфи пабу”. Ово је други роман у коме се аутор бави стварима из свог приватног и професионалног живота. „Бавим се временом пре и након мог одласка из Лесковца 1991. године, а вратио сам се након 18, 19 година. Мени је било битно да, како кажу људи, што је човек старији све више обрађује оно што је било, како би могао да то схвати. Зато ми је било битно да обрадим тај део свог живота, кад сам био овде, кад сам отишао тамо негде у иностранство… Људи врло лако схватају чињеницу отићи одавде, али не схватају да то значи и одрећи се нечега. Зато се књига и зове „Еутаназија“, односно добра смрт. Кад одете одавде, ви тамо негде морате да се прилагодите новом животу, тамо вас дочекају нови језик, нова схватања, нови обичаји, комплетан нови начин живота. Цела позадина романа проткана је кроз моју и судбину мојих пријатеља, школских другова, њихових девојака, нешто што није могло да опстане и што је било осуђено на пропаст управо због тог одвајања и морања да се оде негде у иностранство.“

Издавач романа је Вукотић медија, чији је власник Манојло Мања Вукотић, новинар и бивши уредник „Вечерњих новости“. Он је контактирао Стојковића и питао га да ли би могао да напише књигу о вантелесној оплодњи. „Рекао сам му да се ја тиме бавим седам дана у недељи и да би ми било превише и да се у слободно време тиме бавим. Хоћу да радим нешто друго, пробао сам и мислим да сам успео да то моје писање, тај мој хоби преточим у романе. Читав тај поступак као што је истраживање, припреме за писање су мени и начин да се одморим од мог редовног посла. Не сматрам себе за писца, али сматрам да човек треба много ствари да проба.“

Модератори на промоцији су били Предраг Станковић и Саша Стојановић, а сав приход од продаје књига током промоције намењен је Удружењу за мултиплу склерозу Јабланичког округа.

Како је објављено на сајту „Будите у току“, у препуном „Пабу“ у Лесковцу, вечерас је светски славни научник, генетичар др Миодраг Стојковић, представио свој други роман, под насловом „Еутаназија“. После сјајног историјског, аутобиографског романа „Црничани“, и овај пут је реч о делу са историјским елементима. Реч је о ближој историји, којој смо и сами сведоци, трагедији једне земље, породице, а понајвише младих људи који покушавају да се докопају бољег живота.
Кроз љубавну причу двоје младих људи, оптећених личним траумама, суочених са неморалом и пропасти свега у шта су веровали, Стојковић се поистовећује са главним ликом романа, који покушава да заустави сукоб са прошлошћу, да угаси сопствени немир, да се освети, али и помири са оним што не може да промени. И да, са свим својим ранама, настави живот.

Након аутобиографског романа Црничани, Стојковић ће се публици представити новом љубавном драмом у коју су, кажу организатори, уплетени и историјски елементи. Промоција новог романа.  Роман говори о одласку младих из земље, уткану у љубавну причу двоје људи који покушавају да превазиђу недаће свесни тога да не могу променити средину у којој се налазе – кажу организатори.

Стојковић је рођени Лесковачнин. Завршио је Ветеринарски факултет у Београду, а докторирао ембриологију и биотехнологију у Минхену. Оснивач је специјалне болнице за лечење стерилитета у Лесковцу. Почасни је грађанин Лесковца и добитник Сретењског одерда, а 2013. проглашен је за “Витеза позива”.

МИОДРАГ СТОЈКОВИЋ: ЖИВОТ И РАД

    I

Професор Миодраг Стојковић рођен је 1964. године у Лесковцу где је завршио основну и средњу медицинску школу. Студије ветеринарске медицине у Београду завршио је 1990. године, а 1991. одлази у Немачку, где је прве две године био медицински техничар. Убрзо у Минхену почиње да ради на нострификацији дипломе и докторским студијама.

Докторира из области биотехнологије 1996, а 2002. године постаје и приватни доцент на Ludvig-Maksimilijan универзитету у Минхену. У међувремену ради као ембриолог, са посебним интересовањем за репрограмирање, епигенетику и рану ембриологију.

У Великој Британији се, 2002. године, придружује Институту за Хуману генетику и Медицинском факултету Универзитета у Њукаслу, где постаје професор ембриологије и биологије матичних ћелија.

Проф. Стојковић је пионир у многим научним дисциплинама, укључујући изолацију, раст и диференцирање матичних ћелија. Између осталог, 2003. године, у Великој Британији успева да изолује прву потпуно окарактерисану линију људских ембрионалних матичних ћелија, први у свету добија дозволу да се бави клонирањем ембриона, а по први пут успева да клонира људске ембрионе.

У Истраживачки центар Princ Filip у Валенсији одлази 2006. године. Тамо обавља дужност заменика главног директора и води научну групу која се бави ћелијским репрограмирањем. Ту остаје све до повратка у Србију, где постаје професор хумане генетике на Медицинском факултету Универзитета у Крагујевцу, а 2008. године оснива Spebo Medical, специјалну болницу за лечење стерилитете. Кроз њу је је, у међувремену, прошло више од 600 беба из програма вантелесне оплодње.

Гостујући професор на Медицинском факултету у Приштини, са седиштем у Косовској Митровици, на VMA у Београду, а аутор је или ко-аутор више од 140 научних публикација. Служи или је служио као председник Управног одбора Института за молекуларну генетику и генетски инжењеринг у Београду, научни саветник је у многим биотехнолошким фирмама и академски евалуатор у више од 30 регуларних-пројектних тела и угледних научних часописа. До 2012. године био је главни уредник најстаријег научног часописа из области матичних ћелија (STEM CELLS) са локацијом у Северној Каролини, у Америци, а од 2012. године је члан Европске академије наука (European Academy of Science). Од 2012 – 2014. године био је посланик у Народној скупштини, где је обављао дужност председника Одбора за образовање, науку и спорт.

Почасни је грађанин града Лесковца, добитник Сретењског ордена и признања Витез позива. Говори немачки и енглески језик. Срећно ожењен Петром.

Као потомак избеглица, колониста и људи у сталној потрази за бољим животом, живи и ради на релацији Лесковац – Крагујевац – свет, у стaлној потрази за просторним и временским одговорима, као и кроз ову књигу. Ко хоће да за где иде – најпре мора да сазна одакле долази.[1]

Године 2016. код издавачке куће „Вукотић медиа“ професор Стојковић објавио је роман – првенац „Црничани“.

   II

 Др Миодраг Стојковић, познати генетичар, у издању “Вукотић медиа” објавио први роман под насловом “Црничани”. Светски познати генетичар проф. др Миодраг Стојковић написао је – роман. Садржај није, као што би многи очекивали, оно чиме се он годинама успешно бави – вештачка оплодња и рађање деце. Није ни клонирање, за шта је он први на свету добио “дозволу”.

Ово је узбудљива, драматична, фасцинантна и непозната прича о колонизацији Срба из јужне Србије на југ Македоније, почетком прошлог века, у чијем вртлогу се нашла и Стојковићева породица. Зато је ово једна врста аутобиографског романа, са историјском подлогом, врло вешто исплетена. Описан је цео један век рађања, умирања, љубави, ратовања, трговине…

Доктор Стојковић је мајсторски испреплео љубавне и породичне приче главних јунака, аутентичних личности, замке и марифетлуке у којима су се они нашли, садећи и продајући биљку дувана, од које су искључиво живели. Аутор је успео да истражи и опише односе који су владали тридесетих година између Краљевине Југославије и Хитлерове Немачке, приказујући довитљивост јеврејских трговаца, корумпираност државних чиновника на обе стране, спремних на најсвирепије подвале и преваре сељака из Беличана (спаљених, па преименованих у Црничани) и шпијунскокриминалне операције. Зато роман у појединим деловима одише елементима најузбудљивијих трилера.

Врло верно је дочаран живот српског сељака и његово сналажење у тешким временима, богатство вратоломних судбина, навика, долазака, одлазака… Све је то искрено и топло, пуно колорита и душе, звука и мелодије. Права симфонија животу.

Ова књига је вишеслојна, зрела, мудра, аутентична прича, иако је прво “књижевно дете” нашег славног научника.

Држећи се девизе: “Ко хоће да зна где иде, најпре мора да сазна одакле долази”, доктор Стојковић сигурно хода и ка – слави писца.

 

[1] Напомена: Видети сајт Вукотић медиа.

Recommended For You

About the Author: Medija centar 016

Ostavite odgovor

%d bloggers like this: