Stav.life: U Leskovcu vršnjičko nasilje u porastu

Loading

ЛЕСКОВАЦ – У првих шест месеци ове године Развојном саветовалишту Дечјег диспанзера у Лесковцу пријављено је 11 случаја вршњачког насиља, док је за целу 2018. години пријављено 13 случајева. “То нам говори да се полако деца, а и родитељи охрабрују и пријављују насиље зато што имају сазнање да надаље неће бити сами у тој причи, да институције имају протоколе о поступању у сваком појединачном случају и да ће на сваки начин помоћи да насиље престане”, каже Марина Стефановић Момчиловић дипл.социјални радник и руководилац тима за заштиту деце од злостављања и занемаривања ову нимало лаку тему за разговор.

Вршњачко насиље је, како преноси сајт „Став“, тема о којој се у последње време говори, али се тешко стаје на пут овој појави. Четири министарства су још 2009. године потписала протокол о сарадњи у циљу заштите деце од злостављања и занемаривања. Насиље у школи је достигло кулминацију и велики је број деце која трпи насиље од својих другова и другарица са којима би требало да деле тајне, да се друже и међусобно подржавају.

Закони, уредбе, наредбе, протоколи о сарадњи, кажњавања, едукације, превенције… само су неке од бројних покушаја државе да превенира, спречи и заустави насиље у породици, на радном месту, у школи.

Поред полиције, школе и Центра за социјални рад у решавање овог проблема укључен је и Дом здравља, који је, као и остали, формирао тим за заштиту деце. Сматра се да се родитељи прво јављају изабраном педијатру када примете да са њиховим дететом нешто није у реду. Од тога да дете нерадо иде у школу, да бежи са часова, да добија слабије оцене, да се не дружи, избегава и укућане… па до модрица, огреботина и рана.

Најважније је да родитељи примете дететово другачије понашање и одмах потраже помоћ, зато што деца поприлично дуго ћуте и не кажу да трпе насиље.

Тим за заштиту деце од злостављања и занемаривања у Дому здравља чине: директор, педијатар-начелник Дечијег диспанзера, главна сестра Диспанзера, начелник хитне медицинске помоци, главна сестра патронажне службе, психолог и социјални радник који је уједно и водја тима. Постоји посебан образац који се попуњава и сваки случај се пријављује. Батут има јединствену базу података која је максимално заштићена и где се сливају сви подаци о насиљу над децом. Законски су обавезни сви да пријаве чак и сумњу на злостављање или занемаривање чак и по цену да се погреси мада се јако ретко греши а често смо им ми једини који могу да покрену процес да изадју из зачараног круга насиља.

Кроз ово саветовалиште, поред осталих, прођу сва деца која трпе вршњачко насиље јер је са таквим дететом неопходан континуирани рад.

„Након што је насиље установљено континуирано се ради са дететом и породицом и у зависности од конкретног случаја тече и терапија. Саветовалиште има, поред дипломираног социјалног радника, два психолога, два логопеда и педијатра. Психолози се залажу да свако дете долази на разговоре док има било какве симптоме због трауме које је доживело. Разне су промене код деце у таквим ситуацијама рецимо умокравају се, плаше се да изађу из куће, неће да иду у школу, а имају и органске поремећаје као што су пролив, повраћање, болови у стомаку“, каже Марина Стефановић Момчиловић.

Злостављана деца пате од великог броја физичких, емоционалних и развојних проблема који угрожавају њихово здравље, способност да уче и продуктивност у каснијем животном добу.

Паралелно се ради и са родитељима. Понекад, родитељи из најбољих намера често и греше. „Ја стално саветујем родитељима да се мало смире, да не причају у кући стално о томе, не сакупљају комшије и родбину, не препричавају догађаје, јер таква ситуација лоше утиче на дете. Пракса показује да у таквим околностима дете, врло често, почне само себе да оптужује мислећи да је само проузроковало лошу ствар“, наглашава Марина Стефановић Момчиловић, а преноси сајт Stav.life.

 

Recommended For You

About the Author: danilo kocic

Ostavite odgovor

%d bloggers like this: