Viši sud Leskovac: Nebojša Stojičić novi predsednik

Loading

ЛЕСКОВАЦ – Нови председник Вишег суда у Лесковцу је Небојша Стојичић, одлучено је на седници Скупштине Србије. Посланици су данас изабрали двадесет једног судију који се први пут бира на судијску функцију и тридесет четворо нових председника основних, виших и привредних судова и то у Новом Саду, Ваљеву, Зајечару, Зрењанину, Јагодини, Крагујевцу, Краљеву, Крушевцу, Лесковцу, Неготину, Нишу, Новом Пазару, Пожаревцу, Смедереву, Сомбору, Суботици, Ужицу, Чачку, Шапцу и Сремској Митровици.

На званичном сајту Вишег суда написано је: Троје нових судија у Вишем суду у Лесковцу. Дана 20.06.2019. године, на свечаној седници свих судија Вишег суда у Лесковцу, ступиле су на функцију судије овог суда:

  • судија Сузана Арсић
  • судија Мирољуб Цакић
  • судија Александар Перуновић

Судије су изабране одлуком Високог савет судства дана 04.06.2019. године.

ИСТОРИЈАТ СУДА

Прва цивилна власт у граду Лесковцу организована је после ослобођења од Турака, децембра 1877. године, када је образована Управа Лесковачка. У овом устројству управна власт је била одвојена од судства. У свакој општини постојао је Општински суд који се састојао од главног кмета, председника општине и 2 члана Општинског суда. Лесковачки округ имао је тада 32 општине и са 15.000 становника био је град са израженом флуктуацијом пословних људи, трговаца и произвођача који су склапали велике послове и стицали велика богатства чиме су доприносили убрзаном развоју овог краја.

Већ 1896. године по нацрту београдског архитекте Светозара Јовановића Старијег, почела је изградња зграде Окружног суда у Лесковцу у којој се суд и данас налази под називом Виши суд у Лесковцу. До завршетка изградње суд се налазио у главној улици, ул. Краља Милана, сада Булевар ослобођења број 119.

Зграда суда била је постављена у кварту који је у то време носио назив „судска улица’’ и представља монументални двоспратни објекат са главним улазом, левим и десним крилом зграде. Споља је фасада урађена китњастим стилом са етничким обележјима српске државности тог времена. Испод куполе налази се монументални грб Обреновића величине 220 x 165 цм, а на куполи је јарбол са металним решеткама које симболизују чврстину српског народа. Кров је изграђен од бакарних плоча положених на куполи у ромбоидном облику. Средишњи тракт зграде је наглашен висином главне судске дворане која износи око 6 метара. Зграда је обиловала архитектонским карактеристикама и стилским елементима класицизма, лиризма и сецесије.

Први писани закон о судовима у ондашњој Кнежевини Србији био је Закон о устројству окружних судова који је донет 20. фебруара 1865. године, а допуњен 1890. Уместо речи „окружни’’ употребљен је термин „првостепени’’ а у параграфу 1. наведено је 45 првостепених судова Кнежевине. Под бројем 15 био је Лесковачки првостепени суд. Првостепени судови су били надлежни да пресуђују спорове чија вредност прелази власт суђења општинских судова, спорове о праву наслеђа, право на непокретности без обзира на вредност и спорове у којима судије или чиновници одговарају за штету коју су начинили при вршењу службене дужности. У кривичним предметима првостепени судови судили су сва злочинства и преступе која нису законом потчињена суђењу посебних судова или власти.

Почетком 20. века, тачније 1911. године, донет је Закон о среским и градским судовима, којим се ови судови оснивају у свим градским општинама и среским местима у Србији. Окружни судови, па и Окружни суд у Лесковцу, добили су надлежност да одлучују по жалби на одлуке које се доносе у извршном поступку. То је зачетак другостепености у суђењу јер су до тада у другом степену одлучивали искључиво Апелациони судови, а коначну одлуку доносио је Касациони суд као највиши суд у Србији.

Законом о уређењу редовних судова за Краљевину СХС из 1929. године срески судови су постали зборни, апелациони су били другостепени, а Касациони суд је био врховни суд за целу Краљевину.

После другог светског рата образује се ново судство.

Услед бомбардовања 1944. године, зграда Окружног суда у Лесковцу претрпела је већа оштећења, али су битни елементи ипак остали сачувани, па је зграда брзо била оспособљена за своју намену. Доношењем Закона о уређењу народних судова из 1946. године, настала је нова организација судова у тадашњој ФНРЈ, која је прво подразумевала постојање среских, окружних и врховних судова, федералних јединица и Аутономне покрајине Војводине, а тек је Законом о судовима из 1954. године постављен темељ организације судова која са одређеним изменама важи и данас. По том Закону, судови су се делили на редовне, привредне и војне судове.

Измене које су настале у организацији судова током 70-их година и све до краја двадесетог века, израз су промена државних граница и формирања самосталне државе Републике Србије. Са променом друштвених прилика, мењала се, у већој или мањој мери и организација и надлежност судова. У том периоду зграда Окружног суда у Лесковцу проглашена је за културно добро, а средином деведесетих, тачније 1994. и 1995. године, на основу старих фотографија извршена је рестаурација и згради враћен стари сјај. Свечана сала једна је од најлепших у земљи. Под зграде остао је аутентичан, из прериода када је саграђена.

Почев од 01.01.2010. године на основу Закона о уређењу судова, суд носи назив Виши суд у Лесковцу. Зграда има 3 суднице. До свечане сале, која уједно представља и велику судницу, налази се кабинет председника суда, а лево и десно су кабинети судија. Зграда поседује две сале за седнице свих судија и седнице судских одељења. Све суднице и канцеларије опремљене су савременом рачунарском опремом, интернет мрежом и системом за електронско вођење предмета, а суд афирмише професионализам и непристрасност у свом раду и у сваком погледу, како би сви грађани, на територији која је у надлежности Вишег суда у Лесковцу, брже и ефикасније остваривали своја Уставом и Законом загарантована права – објављено је на званичном сајту Вишег суда у Лесковцу уз напомену: У овом тексту коришћен је материјал из филма проф. др Томислава Илића, бившег председника Окружног суда у Лесковцу и министра правде Републике Србије – „Развој судства у лесковачком округу“.

 

Recommended For You

About the Author: danilo kocic

Ostavite odgovor

%d bloggers like this: