Leskovčanka dr Milena Ilišević, Univerzitet Zapadni Sidnej: Život u Australiji u vreme korone

Loading

ЛЕСКОВАЦ Лесковац уме да препозна квалитет. Лепо је што добијам призања у свету. Међутим, оно што сам донела, донела сам одавде, донела сам, прво из своје школе у Манојловцу и из своје породице, затим из Гиманзије и даље кроз образовање. То је доказ да велики људи и велике реке долазе из провинције. Драго ми је што Лесковац промовише младе људе, јер то је будућност, каже др Милена Илишевић, која је 1993. године добила Октобарску награду града Лесковца. На Универзитету Западни Сиднеј предаје енглески језик и академско писање и лане је добила награду за најбољег професора. Радо се одазвала нашој молби да опише како проводи дане у Аустралији у време пандемије.

Изгледа да је свуда у свету, све разговоре, размишњања, сва деловања и све снове, заменила једна заједничка тема – корона вирус. Информације се мењају из сата у сат. Почели смо са невидљивим вирусом и епидемијом која се брзо шири, а у међувремену се све још више закомпликовало различитим теоријама (завере) и потенцијалним објашњенима. Не заостају ни предвиђања шта ће бити после свега овога и у каквом ћемо се свету пробудити кад пандемија званично буде готова, каже Лесковчанка др Милена Илишевић, која на Универзитета Западни Сиднеј предаје енглески језик и академско писање, и лане је добила награду за најбољег професора.

Ова изузетно даровита Лесковчка, која живи у Сиднеју, истиче да је врло незахвално у овом тренутку било шта тврдити, поготово ако нисте стручњак за вирусе или економију. Оно што ја могу да видим са места на коме професионално и приватно стојим, то је да ће ова пандемија неповратно променити наше размишљање. Неке ствари ће се, надам се, вратити исконским вредностима, као што је значај породице, важност села, повезаност са природом. Међутим, на другој страни, свакако да ће се људи, још дуго пошто разноразни карантини и ванредна стања буду иза нас, бојати једни других.

– Школство је, углавном, пребачено на учење преко интернета. Некима то одговара, други се лошије сналазе, али морамо да пливамо у ономе што нас је снашло. Многи родитељи су сагласни да тек сада виде шта значи бити учитељ и колико је то захтеван и одговоран посао. Оно што мене збуњује је неки чудан осећај да не мислимо унапред, да смо приморани да све снове и жеље ставимо по страни, истиче др Илишевић.

Она наставља: „Како планирати нешто месец, два или годину унапред кад не знамо шта ће бити сутра? Дословно. Све нас ово тера да размислимо најпре о сами себима, својим приопритетима и друштвеним вредностима које фаворизујемо.“

– Као родитељ, наравно да бринем за здравље своје породице. Аустралија је велика земља и, иако тренутно има велики број оболелих, још све то изгледа као нешто што се дешава „тамо неком“. Међутим, сви ми који смо везани за матицу, сви ми којима су породице у Европи, бринемо много више. За мене корона није нека невидљива болест него има име и презиме јер, нажалост, знам лично људе који су оболелеи, и неке који су умрли због короне. У малим срединама, сви се знамо. Овде, у Сиднеју, другачије је и то је нешто што неки моји пријатељи који немају никога у иностранству, не могу да разумеју. У почетку нисам ни ја разумела поступке неких људи, превише опуштено понашање. Међутим, како време одмиче, схватам да су сви они једноставно збуњени и да у овом свеопштем лудилу свако покушава да се снађе најбоље што може. Резултати ће се видети на крају, закључује др Милена Илишевић.

Разни су разлози зашто људи одлазе у имиграцију. Ја сам отишла из најлепшег разлога, а то је љубав и то је вероватно једини разлог због кога се човек не враћа. Иначе, факултет сам завршила у Нишу, а у то време магистарске студије у Београду, докторске из српске књижевности у Новом Саду, буквално сам све универзитете прошла. Радила сам дуго у Институту  за књижевност у Београду и десило се да сам се заљубила и отишла на други крај света – вели др Илишевић.

P.S.

Од Лесковца до Сиднеја

Др Милена (Стојановић) Илишевић рођена је 16. јуна 1974. године у Лесковцу где је завршила основну школу и гимназију (смер математичко-програмерски сарадник). Филозофски факултет, групу за Српски језик и књижевност, завршила у Нишу, а последипломске студије (група Наука о књижевности) на Филолошком факултету у Београду. Магистарирала темом: Поступак цитатности и интертекстуалности у негативним утопијама Борислава Пекића (април 2004), докторирала темом: Жанровска прожимања у савременој српској драми (фебруар 2010), на Филолошком факултету у Новом Саду. Као добитник стипендије Сасакава фондације, 2000. године похађала је предавања на париском универзитету Sorbonne Nouvelle (Париз III). Сада живи у Сиднеју (Аустралија).

Recommended For You

About the Author: danilo kocic

Ostavite odgovor