Svetlana Pešić, pesnikinja iz Vlasotinca: „Što večno da sam slobodan a vezan“

Loading

ВЛАСОТИНЦЕ – Некако у ово време прошле године, наградише ме у Алексинцу за ову песму. А ја, из здравстевих разлога, не могах да одем. Па, у знак сећања на тај прошлогодишњи конкурс и у знак своје туге што нисам давно била у Алексинцу… Биће прилике –  записала је на свом ФБ Светлана Пешић, позната власотиначке пасникиња. Ео ове предивне песме.

СВЕТЛАНА ПЕШИЋ: ШТО ВЕЧНО ДА САМ СЛОБОДАН А ВЕЗАН

Што вечно туга, и јад, и бол расте?
Што песма моја, тужна писка ласте
Без гнезда, вечно да Бога призива?

Што вечно да сам бекрија, а трезан?
Што вечно да сам слободан, а везан?
Што да сам мртав сред живота жива?

В. Рајић, „Зашто“
Свићу ми зоре без косе таласасте.
Лета и зима низ је без промена
Док ме из сенкe гледа хладна зена…
Што вечно туга, и јад, и бол расте?

Црни се звуци на речима пласте,
А душа трепти и топлину сања
Некадањих цветних обећања…
Што песма моја, тужна писка ласте

Сваког дана све гркија бива,
Те јој из груди само тама ниче?
Осуђена што је, ко слабо птиче
Без гнезда, вечно да Бога призива?

Срце моје хрли, а корак опрезан,
Ко да нога моја врели камен гази
По којему змија отровница плази.
Што вечно да сам бекрија, а трезан?

На мом длану чежњив месец је урезан.
У оку ме пеку непросуте сузе,
Да полетим бране невидљиве узе…
Што вечно да сам слободан, а везан?

Све што нисам мог’о у риму се слива
Која биће моје од чемера склони,
Па из стиха сваког питање зазвони:
Што да сам мртав сред живота жива?

 

Recommended For You

About the Author: Medija centar 016

Ostavite odgovor