Dr Goran Cvetanović, gradonačelnik, o uspesima lokalne vlasti u protekle četiri godine

Најсрчанији савезници који су поднели највећи терет су запослени у здравству. Ова криза нам је показала да је јак здравствени систем основни стуб сваког друштва. Свако улагање у здравствене институције се многоструко враћа. Пре две године је потпуно реновирана Служба за инфективне болести у где је уложено 42,6 милиона динара. Тиме је нашем медицинском особљу значајно олакшана борба против пандемије изазване вирусом ковид19. У јеку ове борбе, Општа болница Лесковац је стављена пред озбиљан испит јер је именована за Ковид центар који је задужен за оболеле из Јабланичког и Пчињског округа. Руководство болнице је на брз и ефикасан начин приступило организацији и у најкраћем могућем року обезбедило све потребне услове, што не треба да чуди. Општа болница Лесковац је 2017. године у Лондону добила награду за најбољу болницу у региону, а директор др Небојша Димитријевић проглашен за најбољег менаџера. Годину дана после тога, у Хонг Конгу, лесковачка болница је награђена за запажена достигнућа у области здравства. Лесковац је у току ове кризе, као и увек, уживао велику подршку председника Србије господина Александра Вучића. Подршка није изостала ни од Владе Републике Србије који су у Лесковац упутили заштитну опрему, дезинфекциона средства и медицинску апататуру – три клиничка, шест мобилних респиратора, два рендген апарата, гасни аналајзер и десет монитора за праћење виталних функција. Захваљујући овој помоћи, лесковачка болница сада има 16 респиратора, више него икада до сада.

С тим у вези, још једна круцијална инвестиција је иницирана у време овог мандата. Историја памти оне који граде школе, болнице и цркве и поносан сам на то што ће бројне генерације повезивати овај период са реконструкцијом Опште болнице Лесковац у вредности од 21 милион евра. Прва фаза која подразумева спољашње радове је завршена и она вреди 5 милиона евра. Да нас није погодила пандемија, радови на другој фази већ би увелико трајали. Реконструкција централне стерилизације, хируршких сала и породилишта, полуинтензивних нега, изградња нове интензивне неге, затим комплетна реконструкција свих служби и болесничких соба. Предвиђена је набавка нове опреме вредне 6 милиона евра: магнетна резонанца, нов скенер, два нова рендгена, 4 ултразвучна апарата апарати за лабораторију и ангио салу, инструменти за све хируршке гране који се, нажалост, нису мењали и обнављали више од 30 година.

Као лекар увек истичем да је превентива први корак ка здрављу. Зато истрајно, годинама сваког викенда, спроводимо акције бесплатних лекарских прегледа. Од 2016. до сада извршено је преко 25.000 прегледа. Примарна здравствена заштита је најважнији сегмент здравства, и зато се доста радило на унапређењу и осавремењивању установа које нашим суграђанима пружају ову услугу. Побољшали смо опремљеност Дома здравља и свих амбуланти. Отворили смо амбуланте у Накривњу и насељу Анчики, унапредили амбуланте у Печењевцу, Брестовцу, Великој Копашници, Тулову и многе друге укупним износом од 104 милиона динара.

Много се радило на унапређењу осталих сегмената нашег друштва. Непосредно пре проглашења пандемије и ванредног стања сам имао изузетну част и задовољство да угостим четворицу чланова Српске академије наука и уметности који потичу из нашег краја: професора Јована Хаџи Ђокића, професора Милорада Митковића, професора Горана Станковића и професора који и данас живи и ради у нашем граду, Владу Вељковића. Дуго сам био под јаким утиском њихове заједничке порукe – да Лесковац чврстим корацима иде пут развоја и напретка и да све више постаје град подређен потребама младих људи, који налазе место под сунцем у њиховом родном крају. Ако добијете потврду за стручан и тимски рад, не од једног, већ од четворице људи који су део научне елите, знате да идете правим смером и да сви ваши и напори вашег тима нису узалудни.

Најверодостојнији показатељ свеопштег бољитка и повећања животног стандарда у Лесковцу сигурно је отварање нових радних места. Само у овом мандату отворили смо их 5250 за наше суграђане. То не би требало да нас изненађује имајући у виду како се радило на унапређењу пословног амбијента у нашем граду. У тренутку када је Лесковац, као једини град у Србији, први по четврти пут добио НАЛЕД-ов сертификат за град са повољним пословним окружењем у проценту извршења од 96,33% испуњености критеријума и услова, тврдња о Лесковцу као граду у који вреди инвестирати, додатно је поткрепљена чињеницом да се у време трајања ванредног стања грчки произвођач индустријских кеса „Лескобегз“ преселио у нову и већу производну халу у којој ради 200 радника.

Власник Лескобегза остварује велике успехе и са својом првом компанијом „Аутостоп“ у оквиру које је отворен и први вртић за децу запослене. У протекле четири године у нашем граду су отворене многе фабрике: британска компанија Аптив, инвестиција вредна 25 милиона евра, тренутно има 1800 запослених, очекује се запошљавање још 1200 радника, холандски произвођач трикотаже Вe eН Бe Нитинг, румунски произвођач сендвич-панела Терастил који је до сада уложио 11,5 милиона евра. Јура и Џинси су отворили још две фабрике само у овом мандату. Сама чињеница да су ове озбиљне компаније баш Лесковац одабрале као њихов производни центар довољно говори. Ништа мањи значај за привредни и економски развој града немају и први тржни центар из Велике Британије, Капитол парк у који је уложено 10 милиона евра где тренутно ради 100 особа, и 130 је радило на самој изградњи. Немачки трговински ланци Лидл, Аман, хрватска Идеа, Макси у оквуру белгијске групације Делез, Златан траг који има више од 700 радника, неколико кинеских шопинг центара који су такође отворени у овом временском периоди и многобројни локални привредници који се успешно боре за своје место на тржишту и притом упошљавају на хиљаде Лесковчана. Град настоји да са њима стално комуницира, да ослушкује њихове потребе и створи услове за долазак нових инвеститора: од административних олакшица, до унапређења инфраструктурних пројеката, уређења града и развоја туризма. О томе сведоче награде: „Капетан Миша Анастасијевић“ за најуспешнију локалну самоуправу у региону 2016. године, Златна плакета на међународном сајму привреде и предузетништва 2017, а 2018. награда на 7. Дунавском бизнис форуму у категорији паметни градови.

Пољопривреда представља изузетно важан део привреде нашег града који већ деценијама важи за престоницу квалитетног и здравог воћа и поврћа. Највреднији ресурс наше привреде су вредни и упорни људи који свој посао раде поштено и стручно. На плећима пољопривредника је некада била читава економија наше државе, а и данас дају велики допринос, јер захваљујући њима српско село живи и постоји. Поносни смо на то што су Брестовац и Печењевце проглашавани најлепшим селима у Србији. Зато из године у годину настојимо да аграрни буџет нашег града буде што већи и да се сваке године повећава. Од 2016. у буџету града Лесковца до дана је 402 милиона динара било издвојено за област пољопривреде, као и издвајања за субвенционисање пољопривредних газдинстава са чијим носиоцима смо у сталном контакту јер нам је важно да чујемо њихове идеје, али и проблеме. За субвенције смо у овом мандату издвојили 116,5 милиона динара и усмерили их ка 3.719 воћара, повртара, пчелара и сточара. Лесковачке задруге су добиле 76,8 милиона динара, изграђено је 90 км атарских путева у вредности од скоро 23 милиона динара, електрификација поља је спровдена у дужини од 50 км са 80 милиона, а за процес комасације је издвојено скоро 36 милиона динара. И тај процес комасације ће бити настављен још интензивније, јер су наши пољопривредници власници малих парцела, да би се оне укрупниле, да бисмо смањили цене производње и да произвођачима омогућимо да буду ефикаснији и конкурентнији на тржишту и да им омогућимо квалитетнији и бољи живот.

У својој политичкој каријери сам се увек водио мишљу да бољу будућност граде само они који не чекају скрштених руку, већ сваког дана крче пут ка зацртаном циљу. Четири године након почетка мандата који и даље траје можемо се похвалити преко 27.000 метара реконструисаних и новоизграђених саобраћајница у вредности од 534 милиона динара. Неке од тих улица, а које се сматрају артеријама путног крвотока Лесковца су Млинска улица, Улица 28. марта, Светоилијска улица…

Кружни ток на раскрсници у насељу Солидарност, улица Сретена Гичића у Братмиловцу, улица Жикице Јовановића Шпанца, улица Бранка Крсмановића, главна улица у Бобишту, улице у Печењевцу и Злоћудову, пробијена је улица Топличког устанка, реконструисане су многе улице у центру града, преко шест, Општински пут – Јашуњски манастири, део пута Мирошевце – Славујевце, Раданска и улица Сутјеска, Радничка и Влајкова улица, саобраћајнице у Зеленој зони, улица Боре Пешића, улаз у Грделицу, пут од Лесковца до Власотинца у вредности од 283 милиона у дужини од 6500 метара, пут Лесковац – Печењевце – Брестовац у дужини од 8000 метара, улица изнад Основне школе „Аца Синадиновић“ у Предејану, улица 22. дивизије у насељу Анчики, Подгоричка и многе друге. Маја прошле године након шест година мукотрпног и преданог рада, председник Александар Вучић је отворио последњи и најзахтевнији, јужни крак Коридора 10 који је наш град још више приближио и Европи и свету. Ова деоница дуга 26,3 км који пролази кроз најтежи и најнебезбединији део – кроз Грделичку клисуру, са 30 мостова, два тунела, вреди 400 милиона евра. Модернизована је пруга Винарце-Ђорђево коју је лично Александар Вучић, као премијер, отворио. Заједничким снагама смо са 56,7 милиона динара уложили у уређење 19.745 метара квадратних тротоара. Уредили смо плато испред поште, око хале „Партизан“, простор преко пута Технолошког факултета, где је подигнут споменик посвећенем палим борцима у ратовима 1991-1999. године у нади да ћемо бар делимично одужити наш вечни дуг према палим борцима, да останемо одважни пред историјом, пред прецима и будућим поколењима.

Једно од најуспешнијих јавно-комуналних предузећа које је потпуно ревитализовано, стављено на здраве ноге и доведено у ред је Топлана. Приликом преузимања одговорности ово предузеће је грцало у дуговима, снабдевање топлотном енергијом је било проблематично и неадекватно, а радници су били демотивисани јер је читаво предузеће било у блокади због дуга од 250 милиона динара, с обзиром на то да већина јавних установа годинама није плаћала рачуне за електричну енергију и грејање. Након што су враћени сви дугови и исплаћене заостале плате радницима, почели смо са увођењем реда и радне дисциплине, али и, оно што грађани очекују и што је најбитније, са новим пројектима. Топлана је почела са процесом реконструкције 42 топлотне подстанице и са њиховом потпуном аутоматизацијом. Програм је реализован у сарадњи са Владом Републике Србије и Немачком развојном банком, а његова вредност је преко 400.000 евра. Изграђена је котларница „Црвена звезда“ на гас заједно са топловодом и аутоматизованим потстаницама у вредности од 1,7 милиона евра. Тада је реконструисан топловод од ове котларнице до улице Николе Скобаљића, а у ову трасу је уложено додатних 8,7 милиона динара јер је реконструисан топловод од Илије Стреле до Железничке станице. У систем „Дубочица“ је до сада уложено преко 23 милиона динара: топлотне станице су реконструисане, реконструисан је и изграђен топловод код Дома ЈНА, уграђен је филтер за пречишћавање ваздуха. Од 2016. је изграђено 2000 метара топловода, инвестиција вредна 17 милиона динара.

Сада смо дошли до позиције у којој немамо проблеме са снабдевањем грађана топлотном енергијом, а што је још важније кроз Лесковац је спроведен и гасовод у вредности од 66 милиона динара, за сада у два правца – од насеља Кумалак преко Радничког насеља до Спортско-рекреативног центра Дубочица и у највећем лесковачком насељу Дубочица. У току ванредног стања се без прекида радило на овом пројекту тако да је он успешно реализован. Гасификација је пре свега је намењена привредним субјектима, али ће у догледно време, очекујемо почетком зимске сезоне, и индивидуална домаћинства добити могућност да се прикључе на гасовод.

Јавно-комунално предузеће „Топлана“ ће у предстојећем периоду уложити још 3 милиона евра у гасификацију котларница „Црвена звезда“ и „Дубочица“, уградњу три гасна котла, реконструкцију топловода и топлотних подстаница.

У протекле четири године се много улагало и у механизацију и опрему јавно-комуналних предузећа „Комуналац“, „Грделица“и „Водовод“. Циљ нам је био да наш град и околна насељена места били што уређенији и уреднији. За обнову и набавку машина је до сада утрошено, више него за пет деценија, преко 166                                                                                                                                                                                        милиона динара, па сада наше улице, тротоари, паркови, игралишта, кеј изгледају много лепше и чистије. Ова улагања су се показала врло корисним и сада у време епидемије када су вредни радници ових предузећа константно били на терену, одржавали хигијену и вршили дезинфекцију паркова, улица и јавних површина. У јеку епидемије је пристигла и машина за прање контејнера која вреди 548.000 евра. Хигијени свакако доприносе и акције чишћења и уклањања депонија које се већ годинама уназад организују сваке суботе и недеље у сарадњи са надлежним предузећима. У овом мандату је уређено око триста локација са којих је уклоњено 3,5 тоне отпада. Када говоримо о Јавно комуналном предузећу „Комуналац“ морам да поменем и изградњу азила за псе у који смо успешно реализовали и уложили преко 32 милиона динара.

Јавно комунално предузеће „Водовод“ је направило велики искорак у пословању у последње четири године. На територији града Лесковца смо успели да ревитализујемо и саградимо преко 74.000 м водоводне мреже са 637 милиона динара и 2630 м канализационе мреже у коју је уложено 20,8 милиона динара. Смарамо да је у 21. веку свакако од пресудне важности да сваки грађанин има приступ води по чијем смо квалитету лидери. Један од наших основних циљева је да те ресурсе које нам је природа подарила сачувамо како би и будућа поколења могла да уживају у њима.

У граду Лесковцу брига о очувању воде и животне средине није само форма која се привидно поштује зато што Европска унија тако налаже. Напротив, такав вид руковођења су Лесковчани оставили у прошлости када су се наши претходници упустили у изградњу градског колектора. Испоставило се да је тај колектор, због аматерског приступа полагању цеви, неупотребљив – од 5500 метара, само 10 посто – 550 метара. Говоримо о износу од 2 милиона евра из џепова свих нас…. И тај делић мозаика је постављен на право место па се вредно и непрекидно ради како на изградњи градског колектора у вредности од 464 милиона динара и до сада смо успели да негде око 55 % тог пројекта реализујемо до данашњег дана. Али смо успели у претходних 4 година комплетно прву фазу на изградњи Централног постројења за пречишћавање отпадних вода – Линија воде -10,4 милиона евра, као што смо већ и другу фазу – Линију муља у вредности од скоро 500 милиона динара и која је завршена негде око 85%. Ми смо поносни што успевамо да изградимо оно што су други сањали, чиме ћемо постати први град у Србији који ће заокружити комплетан комунални систем заједно са Фабриком за пречишћавање отпадних вода и регионалном западном депонијом са својим капацитетима.

Само пре 7 дана смо потписали уговор са холандском Владом у вредности од 8 милиона евра чиме ћемо изградити још 90 км и у 16 насељених места довести канализациону мрежу.

Да би Лесковац одржао епитет локалне самоуправе која је привлачна инвеститорима, али и како би се стандард живота сваког нашег суграђанина подигао на још виши ниво, радило се посвећено на побољшању инфраструктуре. У децембру месецу су вишемесечни преговори са директором Србијаводе Гораном Пузовићем и тада смо решили да туловски канал после дугог временског периода реши. Град Лесковац је уложио 25 милиона динара за решавање имовинско правних односа, направљен је уговор са ЈВП „Србијаводе“ вредан 40 милиона, где Град и предузеће плаћају по 50% од износа, с тим што Лесковац плаћа 25 милиона јер финансира и ПДВ преко, заједно са мостом који ће бити изграђен, а за чију изградњу је завршен тендер, у вредности од 31 милион динара, доћи ћете до закључка да је преко 101 милион динара уложено у растерећење канала Туловске реке којим неће само околна места бити заштићена, већ и насеља попут Анчики, Братмиловце и Бобиште који су имали проблема са поплавама у прошлости.

Када говоримо о пројектима на којима се вредно ради и чији завршетак сви грађани Лесковца жељно ишчекују, не могу а да не поменем изградњу централног градског трга за који је из буџета града издвојено 223 милиона динара. Већ сам говорио о немогућности наших претходника да се изборе са неким пројектима који су за њих и њихове тадашње способности вероватно били превелики залогај. И зато донекле и могу да разумем неверицу и скепсу незнатног броја грађана према изградњи трга. Све што смо до сада започели, а што је још важније, завршили, довољно говори о озбиљном, посвећеном, марљивом и стручном приступу свим пословима локалне самоуправе. Ни ово градилиште није запостављено у току ванредног стања, тако да ће грађани Лесковца добити модерну градску оазу до краја текуће године. Строги центар града ће добити ново, савремено лице јер се ради и на реконструкцији Сајма и хотела Београд. У хотел Београд су два наша домаћа инвеститора уложили по 3,5 милиона евра, од тога су већ отворена 4 локала у вредности од пола милиона евра. Уз помоћ капитала из арапских земаља биће уложено још 3,5 милиона евра, и цела инвестиција ће бити вредна 7 милиона евра, а почетком јесени ће највећи део овог пројекта бити завршен, стога ћемо моћи да се ускоро вратимо оном лепом сећању прослављајући велике догађаје у овом симболу нашег лепог града.

Кад се неко роди, одрасте, запосли и живи у свом родном граду, веже се и навикне на сваки његов кутак и узима га здраво за готово, али се исто тако врло брзо навикне на нови, бољи изглед истих тих делова града. Сетите се само како је неугледан био простор преко пута Железничке станице, старе Аутобуске станице, старе пијаце, какви су то објекти били, неусловни, ругло града. Млађе генерације можда не памте поменуте просторе и стару робну пијацу. На том месту сада се налази немачки Лидл и хрватска Рода као и нови Пијачни комплекс, у чију изградњу је уложено 124 милиона динара и добио престижну награду на Салону урбанизма, као један од најбољих урбанистичких пројеката у региону.

Будућност припада онима који стрпљиво, корак по корак, стреме ка јасно зацртаном циљу. А наш циљ је одувек био и остао да заједничким снагама од Лесковца направимо боље место за живот. Свесни смо тога да наш посао није завршен, али потврде да су направљене видљиве промене долазе са свих страна. Тако је Владимир Прокоповић, власник фирме Проџен солушнз, донатор 20.000 литара натријум-хипохлорита, приликом нашег недавног сусрета оценио да за њега нема бољег места за живот, рад и напредак од Лесковца. Овај млади научник који је докторирао у Немачкој се већ 3 три године налази на челу комисије за доделу награда младим талентима који сам лично оформио 2008. године. Моји претходници који покушавају да докажу да се залажу за младост, таленат и напредак су тај исти Фонд угасили али смо остали доследни и поново покренули нешто што је најлепше у нашем граду, а то је награђивање најуспешнијих ученика и студената од краја 2012. године. У претходне четири године је награђено 2000 талената са преко 65 милиона динара, тврдим да не постоји боље уложен новац. Један од најважнијих фактора мудре популационе политике је пружити будућим генерацијама добар узор – наша је истинска тежња да у први план ставимо највредније што имамо – да дамо ветар у леђа и оснажимо младе људе попут Владимира, како би они узели активно учешће у креирању политике наше друштвене заједнице и заједно је мењали на боље. Подршку пружамо и младим брачним паровима, сваке године из буџета града издвајамо 5 милиона динара за лечење стерилитета. Подсетићу вас и на иницијативу коју спроводимо већ годинама за све мајке које раде добију 10 хиљада динара, док оне незапослене добијају 20 хиљада динара када донесу нови живот на свет.

Захвалио бих се др Јасмини Ранђеловић, мојој заменици, која је и сама добитница награде за младе таленте и ради на овом важном пројекту. Добитници награде су и члан Градског већа Стефан Китановић један од најбољих студената на Економском факултету и спортиста града Лесковца 2011. године, помоћник Андрија Антанасковић, такође најбољи студент и спортиста 2019. године, докторанд на Економском факултету и асистент, наша сарадница Милица Ристић-Цакић и многи други млади људи који стечено знање сада имплементирају у пракси у Лесковцу. Пред нашим градом је заиста светла будућност јер је градимо заједно са оваквим људима. То су показали и млади волонери кол центара који су све време ванредног стања старијим и угроженим суграђанима били на услузи. Преко 420 одважних људи је одговорило на преко 9000 позива и на терен изашло више од 4000 пута. Једно велико хвала за све њих. То су наши хероји, то су људи који су узор свима нама.

Иницирали смо промене на пољу образовања јер млади и деца за нас представљају непресушни извор инспирације и енергије. Од 2016. је за област образовања издвојено више од 2 милијарде динара, направљен је приметан раст у издвајањима па смо ове године смо достигли цифру од 707 милиона динара. На почетку свог излагања сам напоменуо да сам почаствован подршком наших академика који су препознали нашу визију развоја нашег града – града који широкогрудо прихвата и подржава младост, таленат, знање и труд – јер у њима почива наша будућност. Озбиљна намера локалне самоуправе да свако дете на територији града Лесковца добије адекватне услове школовања је очигледна. Тако је 2018. године Дом ученика средњих школа у Лесковцу добио Светосавску награду за изузетне резултате.

Континуирана подршка на свим нивоима васпитно-образовног процеса се огледа и у томе што је од 2016. у реконструкцију и енергетску санацију наших школских објеката и вртића уложено преко 222 милиона динара. Између осталог завршена је реконструкција вртића „Бамби“, затим најстарија васпитно-образовна установа „Јосиф Костић“, ОШ „Светозар Марковић“, основна школа у Печењевцу, ОШ „Трајко Стаменковић“, ОШ „Коста Стаменковић“, Средња и основна школа у Грделици „Вук Караџић“, ОШ „Васа Пелагић“, основна школа у Чекмину. Спроведена је реконструкција фасаде и столарије Економске школе и Гимназије – овогодишњег добитника Сретењског ордена другог реда. И то су само неке од зграда које су добиле ново лице. Велики је успех и то што смо се прошле године изборили за оно чему смо стремили, да Лесковац постане седиште Академије струковних студија „Јужна Србија“ и тиме омогућили још већем броју младих људи да у нашем граду отпочну академско образовање.

Неке од активности којима покушавамо да ојачамо капацитет и перспективу младих је наградно путовање најуспешнијих матураната које се организује већ 6 година, до сада је за ове намене издвојено око 10 милиона динара, као и 5,1 милион динара за финансирање око 70 омладинских пројеката које је припремало чак 3350 младих особа, а већ две године заредом финансирамо уџбенике за све ученике првог разреда на територији града Лесковца (6 милиона динара годишње). Поред образовања које заузима прво место на нашој листи приоритета, много средстава је усмерено ка развоју спорта. Настојимо да младе и децу упутимо на бављење физичком активношћу стављањем наших успешних спортиста у први план, а у последње време заиста имамо чиме да се похвалимо: поред прослављене Нине Станисављевић и Маје Миљковић, Дубочице 54, која је оживела рукометну традицију нашег града, сада је и одбојкашки клуб „Дубочица“ прешао у највишу лигу такмичења, као и фудбалски клуб „Јединство“ из Грделице и клуб малог фудбала „Лесковац“. Град свима њима пружа подршку, али шансу прво искористе најбољи. Када сам прошлог викенда обишао поменути одбојкашки клуб који је направио историјски помак после 27 година, ушавши у прву лигу, упознао сам капитема тима, младог Уроша Булатовића, који је данас са нама, и омогућио му да почне да волонтира заједно са многим младим људима да би могао да стекне искуство. Као и многи други млади људи, добио је шансу да се прикључи једном успешном тиму, јер свако ко се својим радом и знањем истакне, покаже да је најбољи међу најбољима, заслужује пуну пажњу и прави стимуланс да би наставио са низањем добрих резултата. На пољу спорта је постигнут покак, што је случај и са културом, понос нашег града. Град свима пружа подршку, за финансирање пројеката из области спорта само у овом мандату је издвојено 286 милиона динара. Али се доста радило и на унапређењу и изградњи спортске инфраструктуре. Уредили смо и изградили велики број фискултурних сала и школских терена које су деценијама уназад биле запостављене. За ове четири године смо за те намене издвојили 60 милиона динара. Посебно се поносимо изградњом вишенаменске хале „Партизан“ у коју је уложено преко 70 милиона динара и тереном са вештачком травом у вредности од 32 милиона динара. Сећам се када сам пре 15 година имао ту част и задовољство да отворим први терен са вештачком травом, у то време, на моју иницијативу је отворен и први скејт парк, први Авантура парк, прве бициклистичке стазе, а сигуран сам да ћемо у кратком периоду добити и први аква парк. Све то радимо зато што тежимо ка томе да нашој деци и омладини омогућимо добре услове за здраво одрастање.

Према једној кинеској пословици човек који помера планине започиње преметањем каменчића, а нама је и најмањи сегмент нашег друштва важан – свесни смо тога да месне заједнице играју виталну улогу у друштвеном, културном, спортском животу сваког места па смо се из тог разлога упустили у обнову и реконструкцију објеката месних заједница на територији нашег града. Сада скоро свака месна заједница има просторије у којима се окупљају млади како би своје слободно време провели квалитетно, а исто важи и за наше суграђане у трећем добу који се у овим просторијама друже и састају. Имајући у виду да су ове најмање јединице локалне самоуправе у ранијем периоду биле потпуно запостављене и неактивне, те да се рачуни за струју и комуналије нису плаћали, јасно је ко заиста брине о грађанима, а ко је о томе само причао. Примера ради, у време када је професор Драгољуб Живковић био на месту председника општине за функционисање месних заједница из буџета је издвојено 1,8 милиона динара, а Гојко Величковић 7,8 милиона. У време Владана Маринковића у месне заједнице је уложено 10,5 милиона динара, а за време мандата Слободана Коцића 6,8 милиона динара. Ми смо за месне заједнице у овом мандату издвојили 103,2 милиона динара. Укупно за осам година уложили смо преко 286 милиона динара у месне заједнице.

Савети месних заједница су одиграли велику улогу у подели пакета за преко 25.000 пензионера са територије Лесковца за које смо из буџета града обезбедили 20 милиона динара и овом приликом им захваљујем на преданом раду и доброј организацији. Да се у граду Лесковцу одувек брине о грађанима трећег доба сведочи и чињеница да је Установа за старије и одрасле друга у Србији добила лиценцу за рад као и да је 2016. године овај објекат реконструисан и сада важи за један од најмодернијих у региону улагањем од 62 милиона динара.

Иста је ситуација и са социјално угроженом популацијом – свих 2.200 корисника социјалне помоћи је добило пакет од града, прошле недеље смо завршили дистрибуирање 2.838 хуманитарних пакета за ромске породице, а ускоро ћемо помоћ усмерити и ка једнородитељским породицама, вишечланим породицама, породицама које брину о деци или одраслима са инвалидитетом. Свакако најупечатљивија сцена минулог периода је улазак особа са инвалидитетом у просторије Центра за социјални рад након пола века, што је омогућено реконструкцијом ове зграде у коју је уложено 44 милиона динара. Широм града су постављене рампе а улази прилагођени како би особе са инвалидитетом могле да им приступе без потешкоћа. Притом је само у периоду између 2016. и 2020. за финансирање и суфинансирање пројеката из области социјалне заштите издвојено 150 милиона динара, а сваке године се организује екскурзија за децу из хранитељских породица. Брига о нашим суграђанима у стању социјалне потребе се огледа и у континуираним посетама социјалних радника које се спроводе сваког викенда и већ су постали традиционални. Признања из ове области нису изостала па је град Лесковац добитник похвале заштитника грађана за допринос развоју свих облика приступачности 2018. године, али и за допринос развоју приступачности садржаја у области културе за изложбу Народног музеја намењену слепим и слабовидим особама „Додирни прошлост“, а подсетићу вас да се у овој институцији четири деценије нису мењале сталне поставке.

Успех не долази сам по себи – у успех у Лесковцу и Србији се улаже. Нису случајно институције културе у нашем граду доживеле процват у последње четири године. Познато је да без културе нема ни народа и зато улагање у културу није улагање у славну прошлост, већ у светлу будућност наше деце. Да вас подсетим, само у току прошле године, издвајање за област културе је било 9,1 % од укупног буџета града Лесковца. Када се упоредимо са осталим градовима рбије, највише је управо наш град уложио у културу, и зато су резултати видљиви на сваком кораку. Ово није слободна процена, ако је могуће измерити успех наградама ја ћу пробати да поменем само неке: Златни кључ на петом Дунавском форуму 2016. године за одличне резултате у економској, привредној и културној промоцији града, Народни музеј, који је поред Гимназије одликован Сретењским орденом трећег реда, је три пута добио награду „Михајло Валтровић“ за музеј године. Лесковачки културни центар, одмах иза главног града, проглашен најуспешнијом институцијом културе са највећим бројем квалитетних догађаја на територији Србије. Поменућу и Пабла Пикаса, Салвадора Далија, чији оригинални графици су били изложени у ЛКЦ-у, неколико година након тога, те исте ствари су се дешавале у Београду, Новом Саду и Нишу, ова постигнућа доказују да неки од наших директора имају праве визије, резултате и да су лидери у Србији и шире.

Богата културна понуда нашег града се преплиће са туристичком, па се сваке године у наш град слије велики број туриста како би уживали у чарима Роштиљијаде која је два пута заредом добила повељу „Дунавски капетан“ за најбољу гастро манифестацију. Даме и господо, у овом тренутку се зида најмање четири хотела, с обзиром да су то све лесковачки привредници који су се доказали, не верујем да су направили погрешну процену, него су добро промислили и оно што су стекли великим радом и трудом, улажу у свој родни град. Препознали смо и велики туристички потенцијал верских објеката нашег краја па смо је у уређење манастира Светог Јована у Јашуњи, после неколико деценија, 2016. године уложили 8,5 милиона динара, док је настављена изградња и уређење храма Светог Симеона Мироточивог у насељу Дубочица. У изградњу смо учествовали од полагања камена темељца, спољашње радове смо завршили, процес полагања мозаика и фресака се реализује, али смо завршили и модеран део, уградњу подног грејања.

Без лажне скромности, резултати о којима сам говорио су најбољи показатељ да је уложен велики труд како би Лесковац био град за понос свим нашим суграђанима, модеран регионални центар са одличном перспективом и препознатљивом традицијом. Велико признање и захвалност дугујемо председнику Александру Вучићу чијом дивовском енергијом и надљудском доследношћу смо постигли успехе на нивоу целе државе. На слајдовима иза мене можете да видите фотографије које су настале на многобројним састанцима и сусретима са великим бројем амбасадора, министара и чланова Владе Републике Србије. Захваљујући доброј сарадњи са њима остварили смо велики број зацртаних циљева. Успели смо да неколико година заредом бележимо врхунске економске и привредне резултате. Пандемија нас је успорила, али брзим и сигурним кораком настављамо путем бољитка и стабилности како бисмо до краја остварили нашу заједничку визију о Лесковцу – сигурном, здравом и подстицајном месту за живот, рад и инвестирање. Много тога смо заједничким снагама урадили, али што је још битније, много баријера и препрека је пред нама, али познајући мој тим и њихову жељу да Лесковац постане доминанатан у Србији, сигуран сам да ћемо уз помоћ младих, образованих и талентованих људи, али и наше искуство, успети да Лесковац постане прелепо место за живот.

Хвала новинарима који су данас били са нама, углавном сте сви били са нама све време у току реализације ових пројеката и преносили све те битне догађаје и информисали наше суграђане. Хвала што наши суграђани могу да виде шта је све урађено од 2016., али још битније је да ћемо још много тога тек урадити. Хвала на пажњи у моје име и у име чланова мог кабинета, дугујем захвалност новинарима и свим нашим грађанима. Сигуран сам да све нас везује једна велика ствар – љубав према Лесковцу, љубав према Србији.“

Напомена: Пренето са званичног сајта града Лесковца без икаквих интервенција. Конференција одржана 27. маја 2020. године