Danilo Kocić: Prvi igrani film o „zlatnom dobu Leskovca“ 

Loading

ЛЕСКОВАЦ Почетком августа пашће прва клапа филма о „златном добу Лесковца“ између два светска рата када је град на Ветернци од турске касабе прерастао у прави индустријки центар овог дела Европе. Тачан назив филма, чији ће добар део бити сниман на територији Лесковца још увек није дефинисан. Радни назив је „Било једном у Србији“ иако би Лесковчанима било драже да филм понесе име „Једно доба у Лесковцу“ или „Било једном у Лесковцу“, саопштено је на конференцији за новинаре одржаној недавно у београдском биоскопу „Фонтана“ на којој су, поред дела глумачке екипе, присуствовали и градоначелник Лесковца др Горан Цветановић и директор лесковачког Народног позоришта Драган Божа Марјановић.

– Захваљујући Звонимиру Шимунецу, који је дошао на идеју да љубав према граду у коме је рођен пренесе на филмско платно, права прича о „Златном добу Лесковца“, односно „Српском Манчестеру“ у периоду између два светска рата, од 1918. до 1941. године, који је тада важио за привредни, економски, трговачки и културни центар региона који се развијао невероватном динамиком, коначно биће испричана, кроз овај филм,“ каже Цветановић

– Велика ми је част што сам ангажован на овом важном пројекту, јер град Лесковац, поред богате историје, има посебну причу о менталитету људи који су живели у том времену, али и онима који у њему живе данас“, истиче Петар Ристовски, редитељ.

Главне улоге у филму, који говори о почецима текстилне индустрије у Лесковцу, тумачиће Иван Бекјарев, као градоначелник, Виктор Савић, Слобода Мићаловић, Андрија Кузмановић, Теодора Ристовски, Драган Бјелогрлић и други познати српски глумци Народног позоришта из Лесковца.

– Покушаћемо да саме почетке стварања текстилне индустрије у Лесковцу, која је након рата постала позната како у Европи, тако и у целом свету, кроз своје ликове пренесемо на филмско платно, што за нас представља једно лепо путешествије кроз уметност. Прича ће бити смештена у жанр романтичне мелодраме која ће бити комбинација предузетничке драме и неизбежних комичних елемената. Паралелно ће се снимати и серија која ће више бити комедија него драма. У филму ће бити приказане вештине обраде текстила, специфичан менталитет и дух који је и учинио да Лесковац буде прозван „Српским Манчестером“, поручили су глумци.

Предвиђено је да се филм снима у Лесковцу, Грделици и другим локалитетима, али и у Беранди. Поједине сцене филма биће снимане у Текстилном музеју у лесковачком Стројковцу, једином музеју овакве врсте у Србији. Реч је, заправо, о воденици која је подигнута у другој половини XIX века. У њој су 1884. године предузимљиви Лесковчани отворили прву фабрику гајтана, што се сматра зачетком текстилне индустрије у Србији. Музеј је реконструисан је 2011. године, објекту је враћен стари сјај, а некадашњи, аутентичан начин производње гајтана поново је у функцији. Рестауриран је и канал којим је текла вода чија снага је покретала механизам за окретање чаркова и упредање гајтана. Текстилни музеј у Стројковцу 1980. године проглашен је за културно добро – споменик културе.

Такође, део филма биће снимљен у једној је од најлепших старих кућа у Лесковцу, познатој као Градска кућа. Постоји више од сто педесет година и представља изразит пример куће балканског стила. У њој је стална етнолошка поставка која представља реконструкцију ентеријера кућа с краја XIX и почетка XX века у Лесковцу. Решењем Завода за заштиту споменика културе 1948. године стављена је под заштиту државе.

Данило Коцић

Антрфиле

Лесковац – Српски Mанчестер

Пре неколи дана у У Народном музеју у Лесковцу отворена је нова стална поставка под називом „Лесковац – Српски Манчестер (1878-1941)“.  Између два рата, у Лесковац траје период свеопштег процвата, економског и културног. У том међуратном периоду, израста у један од економски најперспективнијих градова у ондашњој Југославији, а како је његов просперитет била текстилна индустрија, добија назив „Српски Манчестер“. У том периоду формира се прво Градско позориште, отвара први биоскоп, градска читаоница, организују спортска удружења и клубови.

Антриле

Наличје златног доба Лесковца

У књизи „Наличје златног доба Лесковца“ историчар Хранислав Ракић, који је 34 године био директор Народног музеја, приказује беду и сиромаштво радничке класе између два светска рата. „Не спорим да је Лесковац бележио привредну експанзију, али су на другој страни биле каљаве улице, куће без прозора, гладни радници, деца су запошљавана на црно и радила по 12 сати, док су Србију дрмале привредне афере из Лесковца, оцењује Ракић.

 

Recommended For You

About the Author: danilo kocic

Ostavite odgovor