ЛЕСКОВАЦ – Марија Стојановић (1979, Лесковац), професор српског језика и књижевности. Бави се књижевном критиком и есејистиком. Радове објављује и књижевним листовима и часописима. Аутор је збирке критичко-есејистичких текстова „Постигнућа“ и „Саздања“. Живи у Лесковца.
Њено стваралаштово представљено је и студијама Д. Коцић „Лесковачки писци – трагови и трагања“ (Лесковац 2016) и „Лесковачки писци – библиографије и коментари 1878-2018“ (Лесковац 2019).
Marija Stojanović: Osvrtanja, kompletna knjiga u PDF
Љубиша Рајковић Кожељац: Шаровита збирка приказа књига
„Човек се осврће
да би сигурније ишао напред.“
Светислав Првановић
Преда мном је рукопис књиге Марије Стојановић „Освртањa“. У питању је збирка приказа књига савремених српских писаца. То су махом краћи текстови, осврти (али не узгредни), објављивани махом у лесковачком часопису „Наше стварање“ (има их укупно 13), које је ауорка читатељству пружила овде на окупу, објединила их у књигу. Њено дугогодишње освртање на издања наших писаца, и песника и прозаиста, нужно је морало да уроди једним оваквим стваралачким плодом, којем је у основи есејистички приступ књижевном делу, понајвише импресионистички, али и аналитички, па и аналитичко-синтетички.
Интересовање ове списатељице за белетристику лежи у њеној природи књигољупца и помног читаоца. Њен радознали дух храни се лепотом књижевно-уметничких остварења, љубављу према писаној речи и свему што је на логосу утемељено. О чему год да пише, она испољава свој искрени усхит духовном надградњом која израста из логосне моћи људског бића, из божанске искре у сржи човека ствараоца. Филантропски настројена и библиографски задојена, Марија Стојановић у приказивању књиге дружи се са њеним аутором и свагда држи до онога што је у књизи суштинско, релевантно и трајно, што се опире свему ефемерном.
Књиге Душана Јањића, Јована Пејчића, Димитрија Тасића, Данијеле Костадиновић, Лазара Ристовског, Саше Хаџи Танчића, Светолика Станковића, Драгана Радовића, Маре Каранфиловић, Зорана Пешића Сигме, Драгана Хамовића, Часлава Ђорђевића, Зорана Вучића и Симона Симоновића послужиле су Марији Стојановић, поред осталог, да испољи и своје списатељско умеће, критички дух и сигурност у изрицању вредносних судова. Њено перо се одликује акрибичношћу и пробирљивошћу у изразу, тако да испод њега настају текстови у језичко-стилском погледу веома дотерани, изнијансирани, занимљиви, надахнути и стручни. Реч је о списатељици која располаже великим филолошким и теоријско-књижевним знањем, ерудицијом и контемплативношћу. Она не само да излаже чињенице већ их и осмишљава, тумачи и понире у њихове суштаствености, семантичке и друге релевантности. Уз остало, бави се и компаративним сагледавањима, осветљавањима и вредновањима. Фокус њене истраживачке, проучавалачке и приказивачке оптике веома је широк: појединост се увек разматра и на нивоу општег. Посебно бих нагласио ауторкин сензибилитет за оно што је у нашој књижевности и науци о књижевности ново и модерно, но ова знатижељна и инвентивна особа, склона реминисценцијама, не превиђа (не запоставља) ни било шта што, као вредно, припада нашој културној традицији и књижевној ризници, класици, тако да је њено писање спрега онога што је настало у (ближој или даљој) прошлости и онога што настаје у садашњости.
Зналачки написана и са уживањем писана, ова књига ће засигурно са уживањем бити и читана.
С обзиром на све претходно изречено ( а могло је бити и похвалније), посве је – сматрам – јасно да ја рукопис књиге „Освртањa“ Марије Стојановић најсрдачније препоручујем издавачу на штампање.
Љубиша Рајковић Кожељац
