BEOGRAD – Ljubica Stanković je izuzetno prisutna na FB. Zaslužuje svaku vrstu pohvale za svoj angažman. Na njenom FB možete pročitati brojne zanimljivosti. Za ovu priliku objavljujemo njenu priču “Milutin”.
LJUBICA STANKOVIĆ: “MILUTIN”
Ej, konobar!!!
Sto se dereš, nisam gluv.
Zovem te već pola sata.
Ne čujem te.
Urlam, brate!
Ja nisam kelner i ne kapiram te prašumske urlike.
Zezaš me?
Jok ja… ovo je kulturno mesto, obrati paznju na rečnik…
Pa zašto su ti stolnjaci ovako musavi? Ceo enterijer liči na ćumez.
Nije moja kafana, boli me uvo, na sta tebi lici. A ni stolnjaci nisu u mom vlasnistvu.
A čiji su?
Gazdini, ja mu dižem nivo, ali džaba, dziber ostaje seljačina.
Čekaj, ti to pljuješ gazdu… bre, on te lebom rani…
Žurim, dašo…
Čekaj brate, hoću piće.
Vidis da sam sa ribom.
Može sve osim vode.
Opa…
Nema, bre, opa, sve se plaća, treba zaraditi za struju.
Ne zanimaju me finansije ove kafančuge.
Ovo je, bre, elitni restoran.
Malo sutra.
Onda se pokupi i paljba.
Što si tako nadrndan, oću samo dva piva.
Damama ne služimo pivo.
Nego?
Sok od borovnice.
Veštak?
Na razblazivanje.
Moja ženska oće baš pivo.
Nije damski… nema šansone.
Slušaj, bre frajeru, kad te ova dama pukne, rasućes se u sitne komade.
Gde nadje takvu agresivku?
Našla je ona mene, donesi joj šte oce, inače, ode glava.
Dobro, kapiram, njoj pivcugu, tebi sokić.
Ej, Milutine, kad ćeš naušiti, da je ovo vreme rospija?
Devojka
Ko je rospija?
Nemoj da se vredjaš, ja to onako, sam za sebe.
Devojka
Zalepiću te kao muvu, nema ti druge.
A da vam dam gratis piće i neki ćevap, pa da prestanete sa dernjavom
Primirje, sestro?
OK, ali samo ovaj put.
Uh, Milutine, skrati taj jezik, umal da dobiješ batine.
Devojka
Ti si stvarno frik. Sam sa sobom prišas, ajd’ Milutine, hitro donesi klopu i piće…
Devojka momku,
Ljubavi i ovaj put smo uspeli, a kad pomislim da me nisu primili na Akademiju… ovakvu glumicu nikad neće imati.
Da draga, ali ni moja epizoda nije za pocenjivanje… nego vidi gde ćemo sutra, izaberi neki dobar stejdz, da malo odmorimo Milutina, jadničak se baš prepao.
