ЛЕСКОВАЦ – Поводом пола века од смрти Милана Д. Ђорђевића, првог упосленика Историјског архива у Лесковца, мастер историчар Милан Ж. Трајковић, који је све присутнији у јавности запаженим књигама и прилозима, објавио је занимљив прилог који преносимо у целини.
МИЛАН Ж. ТРАЈКОВИЋ, 50 ГОДИНА ОД СМРТИ МИЛАНА Д. ЂОРЂЕВИЋА
Дана 17. 08. 2020. године навршило се 50 година од смрти Милана Д. Ђорђевића, првог упошљеника Историјског архива у Лесковцу. Успомену на првог радника Архива сачувале су и раднице Историјског архива у Лесковцу Данијела Симић и Марина Кулић у публикацији издатој поводом 65 година од основања Архива под називим „Прича о Архиву“.
Како би се заштитила архивска грађа после Другог светског рата, 1948. године Влада ФНРЈ донела је Наредбу о привременом обезбеђивању архива. У ту сврху на територији града Лесковца јавила се потреба за оснивањем Градске државне архиве. Наиме, у Лесковцу су у току Другог светског рата многи архивски фондови органа власти, просветних установа, привредних удружења и предузећа остали необезбеђени и били су предмет уништења, крађе и ратног пустошења. Савет за просвету и културу Народног одбора градске општине Лесковац 7. априла 1954. године одржао је седницу на којој је донета одлука да се затражи сагласност Савета за просвету и културу НР Србије у Београду за оснивање Архива и 4. августа 1954. године Савет доноси решење којим се даје сагласност за оснивање Градске државне архиве у Лесковцу. Градска државна архива почела је са радом 1. децембра 1954. године. Од 1. јуна 1959. године Градска државна архива мења назив у Историјски архив Лесковца.
Градска државна архива почела је са радом у уступљеним просторијама у згради Више мешовите гимназије на другом и трећем спрату, те је убрзо Народни одбор општине доделио нове просторије бивше зграде Радничког музеја града Лесковца у улици Светозара Марковића 33.
Главни услов који је Архивски савет поставио био је оспособљавање стручног кадра за рад. У ту сврху, у ФНРЈ био је организован Виши архивистички течај који су посећивали кандидати и течај је трајао 6 месеци.
Први радник Архива у Лесковцу био је Милан Д. Ђорђевић. Почео је са радом 1. фебруара 1955. године, а 15. фебруара исте године упућен је на течај у Београд. Био је први виши архивски помоћник. Милан Д. Ђорђевић рођен је 10. октобра 1929. године у Лесковцу, као најстарији син Драгутина и мајке Надежде. Миланов отац био је познати лесковачки свештеник протојер ставрфор Драгутин Ђорђевић, у народу познат као поп Гуте, а у научним круговима „Моравски Вук Караџић“.
Милан је живео у Лесковцу у улици Партизанској број 3. Ишао је у ОШ „Јосиф Костић“, да би Други светски рат провео у Турековцу. По завршетку рата завршио је Гимназију, а потом одлази у Ниш где завршава Вишу педагошку школу, одсек Историје и Географије. Кратко време радио је у Историјском архиву Јагодине. У Јагодини се оженио Милицом Петровић са којом је ишао на течај у Београду. У браку са Милицом добио је ћерку Радмилу. Свој радни век провео је у Архивима Јагодине и Лесковца и ОШ „Јосиф Костић“ и „Радоје Домановић“ у Манојловцу. Био је велики љубитељ спорта, посебно фудбала. Постао је председник ФК „Слога“ Лесковац. Умро је у 41. години живота, 17. августа 1970. године у Хелмонсодту (околина Линца) у Аустрији.
Милан Ж. Трајковић, мастер историчар
БИОГРАФИЈА
Милан Трајковић рођен је 09. 12. 1989. године у Лесковцу од оца Живојина (професора Нишког универзитета) и мајке Радмиле (медицинског радника). Основну школу „Трајко Стаменковић“ и Гимназију, као и Туристичко – угоститељску школу, смер туристички техничар, завршио је у Лесковцу. Као гимназијалац учествовао је два пута у средњешколском такмичењу „Сусрети с прошлошћу“ у организацији младих истраживача Србије, Удружења за друштвену историју – EUROCLIO EUSTORY – History Network for Young Europeans, KӦRBER STIFTUNG из Хамбурга, где је својим радом „Прва жена писац позоришних комедија у Лесковцу“ ушао у круг победника и добио Диплому чиме је стекао могућност одласка на академије у Берлину (Немачка), Санкт Петербургу (Русија) или у Тромзоу (Норвешка). Првим радом „Наше стварање – књижевно огледало Лесковца (1953 – 1963)“ учествовао је на овом такмичењу и ушао у финални избор.
Школске 2008/2009. године уписао је на Филозофском факултету у Нишу, Департман за Историју. На пријемном испиту освојио је прво место. Дипломирао је 2012. године код професора др Зорана Ђорђевића на тему „Политичке прилике у Лесковцу од 1900. до 1914. године“ оценом 10. Исте, 2012. године, уписао је мастер студије на Филозофском факултету у Нишу, а ментор на овим студијама био му је професор др Славиша Недељковић. Мастер рад на тему „Оружани сукоби српских и бугарских чета на простору Старе Србије од 1904. до 1908. године“ одбранио је 2015. године оценом 10. Истраживања за ову тему је спровео у архивима Лесковца, Врања и државним архивима у Скопљу и Софији. Комисију за одбрану мастер рада сачињавали су професори др Сузана Рајић, са Филозофског факултета у Београду, др Славиша Недељковић и др Божица Младеновић. Студије Историја завршио је просечном оценом 8,91.
Научно – истраживачким радом почео је да се бави у току студирања. У другој години студија издао је књигу под називом „Наталија Арсеновић Драгомировић“, а 2010. године учествовао је на научном скупу „Културно – историјска баштина југа Србије XIII“ радом „Прилози за биографију проте Драгутина М. Ђорђевића“. Темом „Бугарска пропаганда у јужним деловима Старе Србије уочи Првог светског рата“ учествовао је на научном скупу „Културно – историјска баштина југа Србија XV“. Филозофски факултет у Нишу је 2014. године организовао научни скуп са међународним учешћем под заједничким радним називом „Наука и савремени универзитет 4“, а тему коју је излагао носила је назив „Деловање ВМРО у Кумановској кази Скопског санџака 1904/1905. године“. На следећем научном скупу са међународним учешћем под заједничким радним називом „Наука и савремени универзитет 5“ прочитао је свој рад на тему „Вардарска долина – јабука раздора између Срба и Бугара 1885 – 1903“. Своје радове редовно објављује у „Лесковачком зборнику“, зборнику радова у издању Народног музеја у Лесковцу. Поседује два и по месеца радног искуства у Трговинско- угоститељској школи у Лесковцу и годину дана обављања стручне праксе у основној школи „Вук Караџић“ у Лесковцу. Поседује знање рада на рачунару у оквиру MS пакета (Word, Excel, Power Point…), интернета, а служи се енглеским и руским језиком. Опсег његовог интересовања је Национална и општа историја од 1804. до 1918. године. Под окриљем Матице српске група наших еминентних историчара и научних радника, окупљена око идеје Александра Форишковића, подухватила се великог и веома важног посла на изради Српског биографског речника. Радом на Српском биографском речнику до смрти у јуну 2012. године руководио је академик Чедомир Попов. Позив за овај посао добио је и Милан Трајковић, те убрзо постаје сарадник Матице Српске из Новог Сада. Своје историјске чланке о прошлости Лесковца у краћој форми објављује на интернет порталима Југмедија, Југпрес, Дневник југа, Мој град Лесковац, Вести и Огласи Југа, Медија Центар 016. Праунук је лесковачког свештеника протојереја ставрофора Драгутина Ђорђевића и унук првог радника Историјског Архива Милана Ђорђевића.
