LESKOVAC – Ovogodišnja Balkanska smotra mladih strip autora ostaće mi u lošem sećanju. Zbog korone mi je propalo par dana druženja sa ljudima koji godinama dolaze u Leskovac, koje povezuje strip, ali i mnoge stvari koje su vezane ili uopšte nisu vezane za strip – kaže Marko Stojanović, profesor engleskog jezika ipredavač u Školi stripa “Nikola Mitrović Kokan”.
Hteo sam da neke stvari saznam iz prve ruke, što se kaže, ali, eto, ostao sam uskraćen za direktana kontakt. Mislim, nije problem u današnje vreme brzo doći do tih saznanja, ali, živa reč je živa reč… Planirao sam da Filipa Andronika priupitam za iskustva tokom snimanja za Comedy Central, američki kablovski program koji je potpuno posvećen stendapu komediji… Ili da od Lea Pilipovića čujem šta ima novo u Gobilinima… Da sa Draženom Kovačevićem (Srbija) i Bernardom Koleom (Slovenija, EU) rešavamo svetske ekonomske i političke probleme. Rasprave kao i sve druge, nesuglasice, razmomilaženja u mišljenju, Dražen i ja, normalno, kao i uvek kad imate dva Srbina na jednom mestu – odmah imamo barem tri stava po bilo kom pitanju, Bernard je tu neko ko spaja i razdvaja, a onda smo mi protiv njegovih stavova… Uglavnom, svetske probleme smo uspevali da rešimo, jer smo uvek postizali kompromis, poštovali argumente druge strane… Eh, kad bi nas trojicu pustili da rešavamo probleme, sve bi očas bilo uređeno. Jedini uslov je da ima dovoljno piva da prati razgovor…
Ove godine sam se nadao da će u Leskovac opet da dođe Korina Hunjak iz Rijeke, gde je i rođena početkom 90-ih godina prošlog veka. Ona je prošle godine prvi put došla na Balkansku smotru mladih strip autora i rekla je da će se priključiti klubu onih koji obavezno dolaze opet u Leskovac. I opet, i opet, i opet… Ona je sasvim slučajno došla u Leskovac, jer je Marko Stojanović slučajno saznao za nju i njene radove i pozvao je da učestvuje. S obzirom da je jako malo znala o festivalu i Leskovcu uopšte, sve je pomalo ličilo na neku avanturu. Pogotovu što je njena rodbina imala gomilu saveta tipa gde ćeš tamo, nemoj sama da ideš ulicom, nemoj noću da izlaziš… Kopka me kako je rodbina reagovala kada se vratila, pogotovu što se vratila sa nagradom i puna pozitivnih utisaka. Za Korinu su nagrade priznanje i priznaje da je lepo dobiti ih, „ali ja znam koliko vrede moji radovi. Postoje autori koji bolje rade od mene, postoji autori od kojih sam ja bolja, ali tu je žiri da procenjuje i ocenjuje. Mada, ovo mi je u dosadašnjoj karijeri najznačajnija nagrada i vest sam primila sa nevericom.“
Eto, da nije epidemije i da je Korina došla mogao bih da saznam kakva je situacija na Akademiji primenjenih umetnosti u Rijeci, gde, inače, ona radi, naročito na predmetu „Ilustracije i strip“.
-Tu sam upoznao i način rada štampanja tih proizvoda, a neki od logoa koje sam ja radio se i danas još uvek prodaju pod istim, mojim logotipom. Na primer, Stobi flips se skoro 40 godina prodaje sa logotipom koji sam ja napravio. Naravno da mi to znači i to je dokaz da nešto vredi. Pritom, u vreme kada je to nastajalo, ambalaža se crtala, nije bilo dobre i kvalitetne fotografije, bila je mala mogućnost korekcije u štampariji… Danas je lakše, tu je digitalna štampa…-
Inače, ako vam nekad u ruke dođu novčanice od 200 i 2000 makedonskih denara, znajte da ih je dizajnirao Lasko.
-Narodna banka Makedonije je raspisala anonimni međunarodni konkurs na koji se javilo 75 učesnika iz celog sveta. Jedini uslov je bio da se izgled ovih novčanica mora uklopiti u izgled novčanica koje su već bile u opticaju. Što se tiče motiva, to je bilo na autorima da izaberu.-
Ili, možda, Lasko Džurovski, grafički dizajner iz Severne Makedonije, koji je i ove godine bio u žiriju, pa može da prenese neko svoje iskustvo o radovima prošle i ove godine, ima li poboljšanja u kvalitetu ili nema… Lasko iza sebe ima veliko 30-godišnje iskustvo u bavljenju stripom, a krenuo je ozbiljnije da radi 1986. na poziv najboljeg stripa autora Makedonije Ljubomira Filipova, koji se te godine vratio iz Engleske u Skoplje. Radili su epizodu stripa „Lun, kralj ponoći“ za „Panart“ iz Novog Sada i rok je bio 60 dana za epizodu koja ima 64 table… Na žalost, nastavak saradnje nije bio moguć, jer je Lasko morao da ide na odsluženje vojnog roka. Nakon toga, pošto nije moglo da se živi od rada na stripovima, počinje da se bavi dizajnom naslovnih strana novina, što je opet povezano sa stripom, s obzirom da se radi o ilustracijiama. Neke od tih novina su imale u to vreme, krajem 80-ih godina prošlog veka, ozbiljne tiraže, kao što su „Intervju“ ili „Nin“, bio je prestiž raditi za njih… Tu je i dizajn industrijske ambalaže, što se poklopilo sa početkom i shvatanjem naših firmi da je i ambalaža bitna, s obzirom da do tada nije bilo mnogo proizvođača, pa nije bilo ni konkurencije…
