Први програма РТС има, засигурно, много гледалаца који редовно прате кратку емисију „Шта радите, бре!“ О њеним суштинским (политичким) порукама, не вреди трошити речи (јер свако има права на своје мишљење), али многима (и мени) назив није прикладан, а један од разлога је – педагошки. У овој емисији, по моме суду, непримерена је узречица – бре!
Чувени песник Бранко Миљковић, како је прибележио велики зналац његовог дела, критичар Петар Џаџић, (Критике и огледи, Српска књижевна задруга, Београд 1973) „волео је ту малу, ружну речцу „бре“.
„У понечему свако је слика свога краја; но Бранкова веза остала је покопана у приватној његовој личности. Он ће у једном интервјуу рећи како воли малу, ружну речцу бре; али све што то бре подразумева, или може да подразумева, била је сушта супротност његовој поезији „битности“ и самој његовој мисли о поезији“. (стр. 207).
Дакле, суштина речце „бре“ је да је – ружна!
Ко прати Википедију, може прочитати да су „бре“, „бе“, „ре“, „море“ чести узвици у Србији. У народним песмама и приповеткама 17. и 18. века појављује се у облицима „бри“ и „бро“. Потиче, кажу, од грчког језика, а користи се у бугарском, македонском, румунском, албанском… Опет, неки лингвисти мисле да ова речца води порекло из турског језика и да је њено изворно значење „глупак“, „магаре“ или „будала“. Коначно, може се наћи и тумачење да је „бре“ – турска узвичица за скретање пажње на оно што се каже. „Слушај, бре!“ или „Не лажи, бре!“ Ова речца може, дакако, да наглашава чуђење (Бре, шта се дешава са нама!) или жалост (Бре, бре, јадан човек, умро тако млад!). И да даље не ређам. Сматра се да је речца „бре“ тешко преводива и да би то, можда, могло, уз велике тешкоће, „да пође за руком“, само великим зналци нашег и страних језика.
Момо Капор, велики писац, сматрао је: „У том малом „бре“ смо ми, са свим манама и врлинама – чини се, оно је наша суштина… И да се неким чудом изгубимо у свету, израсли бисмо сигурно из та три слова!“
Коначно, могло би се рећи да унивезална српска речца „бре“ сама по себи ништа не значи и да је честа поштапалица. Деци се, засигурно, не би требало обраћати речима: „Шта то, бре, радиш!“ Или: „Хајде, бре, прочитај лектиру!“ Било би више него лековито да је нема ни у називу емисије РТС „Шта радите, бре“.
Данило Коцић,
новинар и публициста, Лесковац
