ВЛАСОТИНЦЕ – На званичном сајту Народне библиотеке “Десанка Максимовић”, која је година организатор престижних културних манифестација, објављен је прилог о Европском дану језика, чији је такође била организатор.
„ПЕВАМО ПО НАШКИ“ – Жељни да око својих програма поново окупимо сараднике, пријатеље, поклонике лепе речи, како смо то редовно и марљиво чинили у време пре короне, одлучили смо да Европски дан језика (26. септембар) обележимо песничким матинеом у спомен-парку Старо гробље. Због неких раније преузетих обавеза, а и због најављених киша, сматрали смо да је најподесније да се у среду (23. септембра) сусретнемо и певамо у славу језика уопште, а понајвише свог матерњег.
„Европа слави дан језика, као израз језичке разноликости, која сведочи о њеног богатом културолошком наслеђу. Управо та језичка разноликост, која краси 47 европских држава, са преко 800 милиона становника, обавеза је за постизање већег разумевања међу народима“, казала је, отварајући програм, Сандра Коцановић, библиотекар.
Она је још додала: „Окупили смо се са жељом да песмом истакнемо лепоту своје језичке посебности. Призренско-тимочки дијалекат, карактеристичан за јужу и такозвану Стару Србију, а којим ми говоримо, оно је чиме треба да се хвалимо и да га негујемо и поносно чувамо. Поштујући свој матерњи језик ми поштујемо себе, своје претке, дајемо светао пример онима што долазе после нас.“
Да би све било како треба и како приличи Дану којег смо прослављали, у госте смо позвали познате песнике са југа Србије, који пишу и на дијалекту, односно који свој матерњи говор славе кроз поезију. Из Бабушнице нам је дошла Вера Цветановић, из Лесковца Драган Радовић, из Дољевца Власта Ценић и Срба Такић, из Власотинца.
Програм, којег смо назвали „Певамо по нашки“, својим рециталом употпунили су ученици Основне школе „Синиша Јанић“: Вељко, Нађа, Ема, Влада, Неда и Наталија. Посебну чар овом окупљању дале су гимназијалке Милена, Мила и Петра, својим предивним појањем.
Добра посећеност, насмејана и задовољна лица свих присутних и песника, уверили су нас да смо урадили добар посао, да је амбијент амфитеатра на Старом гробљу захвалан за програме културе и да бисмо могли (и морали) да се ту чешће окупљамо.
