LESKOVAC – OBELEŽEN 11. OKTOBAR: Uručene nagrade zaslužnim pojedincima i kolektivima

ЛЕСКОВАЦ – Лесковац је место које зовемо својим домом, град који неизмерно волимо, чију историју чувамо, а традицију поштујемо и негујемо. На данашњи дан који нам је пре 76 година донео слободу, више него икада желимо да Лесковац учинимо местом за квалитетан, модеран и испуњен живот. Јер је звезда водиља читавог мог тима поштовање и интерес наших суграђана који су примарни. На то нас обавезују наши потомци којима ћемо град оставити, али и наши преци, храбри бранитељи својих огњишта који су положили своје животе за слободу. Данас са поносом славимо нашу богату и славну прошлост, а резултати досадашњег рада доказују да наше претке нисмо обрукали“, рекао је данас градоначелник Лесковца др Горан Цветановић, на Свечаној седници Скупштине уприличеној поводом Дана града Лесковца.

Он је говорио о резултатима рада локалне самоупораве оствареним у претходних годину дана: „Успели смо да остваримо некадашњи императив града Лесковца, отварање нових радних и смањење незапослености јер смо успели да запослимо преко 8500 људи. Захваљујући сарадњи коју остварујемо са председником Србије Александром Вучићем и Владом Републике Србије, Лесковац је постао град који је привлачно место за улагања страних инвеститора, али и град чија је локална самоуправа вратила поверење према домаћим привредним субјеката који у нама виде ослонац и доброг партнера. Подсетићу вас да смо први у Србији добили БФЦ сертификат са процентом испуњености тако високог циља од 96,33%. ГИЗ је Лесковац и Нови Сад поставио као неке од најуспешнијих градова у Србији према привлачењу страних инвеститора. Захваљујући великој енергији и упорности Владе Републике Србије и истрајној борби председника Александра Вучића, Србија је повратила статус стабилне и сигурне државе, а град Лесковац поново постаје индустријски центар овог дела Европе. Сећам се уговора који сам потписивао са Аптивом. Требало је да се запосли 2000 радника, тренутно их има 3500, а морам да кажем да ће их до краја године бити преко 4200.“

„Списак свега што смо урадили је прилично дуг и морам признати да сам на ту чињеницу неизмерно поносан. Направили смо значајан помак у погледу усклађивања деценијама запостављеног комуналног система са потребама савременог начина живота. Али смо свесни да је остало још много задатака које треба заједнички да завршимо, од њих нећемо одустати. У текућој години је завршен пројекат гасификације Лесковца у вредности од 66 милиона динара у дужини од 3,7 км, тек смо на почетку и тек ћемо радити. Урадили смо изградњу и реконструкцију водоводне мреже у дужини од 92 хиљаде метара уложено преко 750 милиона динара од чега само сад у последњих неколико месеци 60 милиона динара. Преко 40 милиона је уложено у 9000 метара канализационе мреже. Када се водоводна и канализациона мрежа ураде то се не види и зато је значајно да се тога подсетимо. Управљање отпадним водама града Лесковца инвестиција 26 милиона евра. 95% смо завршили Линију муља 497,5 милиона динара и градски колектор 464 милиона. Наредних шест месеци ћемо радити пробе и постати град који има заокружен систем пречишћавања отпадних вода и фабрику чисте воде. И радићемо ОРИО пројекат за 8 милиона евра за канализацију за 16 насељених места. Завршавамо изградњу растеретног канала Туловске реке у који смо до сада уложили око 100 милиона динара.“

Градоначелник је говорио и о пољопривреди и рекао: „Крајем 2019. године смо бесповратним средствима подржали 787 пољопривредних газдинстава сумом од 30 милиона динара. Путем бројних улагања и мера, пољопривредници су остали на својим имањима и лепо живе од свог рада. До сада је 5300 пољоприведника подржано са преко 182 милиона динара, док смо у атарске путеве, комасацију и електрификацију поља коју смо први почели уложили укупно 250 милиона динара.“

Градоначелник је говорио и о другим инвестицијама: „Са својих 144 насељених места и 1024 километара квадратних површине, где смо трећи у Србији и преко 145 хиљада становника по чему смо пети у Србији морамо да разгранамо путну мрежу. Урадили смо велики искорак јер смо у обнову путева уложили преко милијарду и триста милиона динара. Од прошлог октобра за те намене је утрошено преко 460 милиона динара. Реконструкција и потпуна модернизација пута Лесковац-Власотинце у дужини од 6,5 км и вредности 283,3 милиона. Пут од Брестовца до Печењевца вредна 65 милиона динара, као и пут до Богојевца такође 6,5 километра. Остао нам је Булевар Николе Пашића и пут ка Вучју да завршимо све главне крвотоке града. Радимо модерни трг вредан 223 милиона динара. Кажу да је споро и тачно је, али када вам се јави један извођач на тендеру, када она добије ви само можете да чекате и пратите. Оно што је важно је да је изградња трга подигла цену станова у самом центру града који на њега гледају. Градски трг ће бити понос сваког Лесковчанина“ – закључио је Цветановић.

Градоначелник се у свом излагању осврнуо и на ситуацију у здравству и казао: „Уверили смо се колико је систем здравствене заштите важан и да је свако улагање у ову област драгоцено. Реконструкције Опште болнице за коју ће Влада Републике Србије издвојити 21 милион евра, 5 милиона уложено, 6 ће бити уложено у опрему.“

Говорећи о младим људима у Лесковцу, градоначелник Цветановић је истакао следеће:

„Тежимо ка томе да, негујући традицију и историју, створимо модеран град који се развија и који пружа перспективу најбољима, град у коме наша деца желе да остану да живе, град у коме постоје услови за квалитетан живот, рад, за друштвену афирмацију свих његових грађана. Један град чине људи и управо због тога, све што радимо, радимо у корист и због добробити наших Лесковчана. Посебан акценат смо ставили на однос према успешним младим људима и један од наших основних постулата је стварање услова за живот и рад младих у Лесковцу. Два пута годишње награђујемо наше најбоље младе таленте, на дан Светог Саве 27. јануара и на Дан града, 11. октобра, и од тога нема боље инвестиције. Годишње око 500 до 600 младим и успешним спортистима, студентима, људима који су на докторским студијама указемо част, показујемо да су они идоли будућим генерацијама, да на њих треба да се угледају. Они су наша садашњост и будућност.“

Градоначелник Цветановић се обратио и свим људима који данас добијају награде: „Посебан допринос развоју Лесковца дају људи које данас, као и сваке претходне године, награђујемо и одајемо им признање. Ово је дан када Град својим суграђанима ставља до знања да се њихов рад, труд, енергија и разултати цене. У сваком раздобљу историје за развој и напредак су пре свега заслужни људи. Стога посебне честитке упућујем овогодишњим добитницима који ће примити званична признања града Лесковца за свој рад. Захваљујем се установама, предузећима и удружењима, свим академицима, професорима и лекарима који квалитетом свог рада превазилазе величину нашег града. Хвала свим предузетницима и привредницима на свим новим инвестицијама. Заједно ћемо наставити да радимо и стварамо Лесковац по мери свих наших грађана.“

„Не смемо заборавити да се наш град пре мање од једног века изградио из пепела, да је његова историја изузетно бурна и да је наша дужност да наставимо да градимо бољи и лепши Лесковац. Лесковац је импресиван град који сви носимо у срцу и којем много тога дугујемо. Свесни чињенице да никада нећемо моћи да се одужимо граду који је наш дом, данас с поносом славимо Дан ослобођења града Лесковца”, додао је градоначелник Цветановић, честитавши свим награђенима и пожелевши им да наставе да буду амбасадори града Лесковца.

Седам деценија и шест година након Лесковац је прошао дуг пут да би постао град какав јесте. О његовој величини говоре људи који живе о њему и данашња седница је била посвећена управо њима. Добитници Октобарских награда, медаља, похвала и новчаних данас су показали величину и снагу Лесковца поносног на сваког добитника.

Медаље су отишле у руке академика, професора, уметника, лекара, привредника од којих је сваки оставио дубок траг у историји града на Ветерници. Др Душанка Живковић и Драган Павловић, нажалост недавно преминули, одликовани су Медаљама због показане храбрости, хуманости, несебичног давања за живота по којем их памте сви који су их познавали.

Ћерка др Душанке Живковић, др Ивана Вељић је одржала емоптивни говор и рекла: „Докторка Душанка Живковић је била на првој линији борбе од пошасти која је задесила човечанство и град Лесковац. Свесна ризика којем је била изложена одлучила се за морални подвиг, да лечи болеснике и остане уз њих. Храбро је и одважно одлазила на посао, враћала се у бризи за тешке случајеве. Као јединствени и непоновљиви пример хуманости и пожртвованости и као тешко оболела, док је била смештана у болници „Др Драгиша Мићовић“ реанимирала је болесницу из суседног кревета. Вечно остаје успомена на докторку Дуду, предивну мајку, супругу и баку, учитеља етичности, врхунског лекара, инфектолога, и пример хуманости и професионалнизма. Желим да успомена на њу остане сачуавана од заборава, и са поносом чувам успомену на њену професионалну пожртвованост. Она је светли пример будућим генерацијама младих лекара, којима су здравље и живот болесника светиња.“

На сцену је ступио и Влатко Стефановски, македонски гитариста, чија популарност превазилази границе бивше Југославије. „Захвалан сам на овом признању. Драго ми је да су Лесковчани препознали моју наклоност и моју љубав, моје пријатељство са овим градом. Последњих десетак година сам почео чешће да долазим и да свирам у Лесковцу, и притом сам упознавао неке прекрасне људе који су и долазили код мене у Скопље, које сам често овде виђао и дружио се. Стекао сам врло драгоцена пријатељства, почевши од градоначелника до мојих драгих пријатеља, који су блиски мом послу, упознао сам и неке драге докторе који су ми веома помогли у неким тешким тренуцима. Хвала што сте препознали мој рад, још једном вам честимам Дан града, који је иначе и Дан државности Републике Северне Македоније, тако да се то поклонило.“ рекао је он.

Међу добитницима се нашао и проф. др Милан Недељковић, велики пријатељ Лесковца чији је допринос у функционисању Ангио сале значај за болницу, лекаре и све пацијенте који се нађу у њој. Председник братске општине Лесковца данас је казао: „Пре три дана сам био у граду, у Општој болници, на едукацији доктора који су изузетно и енергични и паметни и показивали су ми са петог спрата на ком се налази ангио сала и гледао сам све ове лепе планине, зграде и сетио сам се свих мојих студената који су из Лесковца, свих доктора који су полагали код мене интерну медицину, као испит студентски, специјалистички и субспецијалистички, и сетио сам се свих мојих сарадника и доктора који су учестововали на едукацији ове ангио сале, коју си ти, Горане, успео да са нама дигнеш, 2014. године. То је један велики легат тебе, твојих доктора, целог Лесковца, то је оно по чему ће да памте тебе и твоје сараднике у будућности. Хвала што сте ми дали прилику да овде дођем и учествујем. Пре две године смо се договорили да побратимимо општину Врачар, као срце Београда, срце Србије, и овде овај Српски Манчестер, Лесковац, који успешно изграђујете. Ово ми је једна од најдражих награда.“

Након професора Недељковића још један лекар је преузео своју Медаљу. Проф. др Радмило Јанковић се посебно истакао током епидемије вируса корона као стручњак који је помогао организацију рада у лесковачкој Ковид болници. Професор Јанковић се данас обратио и рекао: „Велика је част када вас родни град награди овако великим признањем. У образложењу је наведено да сам допринео организацији рада Ковид болнице у Лесковцу. Могу вам рећи да је све било организовано на високом нивоу и да је болница у Лесковцу била херој болница. Прва ван клиничких центара која је збринула стотине пацијената. Желим да похвалим све колеге који су учествовали у раду ковид центра у Лесковцу. Сви они су својим пацијентима и свима нама константно били на услузи. Данас су са мном мој брат и синови, а волео бих да је у публици и мој отац којем посвећујем ово признање.“

Проф. др Срђан Пешић који за себе каже да је Лесковчанин са великим Л, фармалоког и професор Медицинског факултета у Нишу је данас казао да када је пре скоро 40 година одлазио из Лесковца на даскама које живот значе је гледао бардове лесковачког глумишта, да је он седео и дивио се њима. „Сада сам ја овде горе, примам ову награду коју заиста доживљавам као једну велику почаст. Осећам се привилеговано и посвећујем је свим Лесковчанима који живе широм Србије и света, али увек са поносом говоре да су из Лесковац. Посвећујем је свим мојим студентима из Лесковца за које се надам да сам допринео да буду бољи лекари и бољи људи.“

Следећи у низу добитника Медаља који је Лесковац промовисао у научним круговима широм света и чији радови су међу најцитиранијима на свету, проф. др Славиша Трајковић, предавач Грађевинско-архитектонског факултета у Нишу. „За једног Лесковчанина нема веће части него кад добије овако једно признање. Научници тврде да се из глеђи зуба може одредити ко је где рођен и где је одрастао. Не само у нашим зубима и костима, него родно место и место одрастања нас одређује за цео живот. Поред родитеља и другова, одлучујући утицај су имали и професори. Захваљујем се предлагачима, зато што су пратили мој рад и закључили да заслужујем ово признање, хвала и породици, јер без породице, оваквих резултата и оваквих награда не би било”, поручио је професор Трајковић.

Ове године већина Октобарских награда Медаља отишла је у руке универзитетских професора те се међу истакнутим добитницима нашло и име проф. др Владе Вељковића, дописног члана Српске академије наука и уметности предавача Технолошког факултета у Лесковцу који се као и професор Трајковић нашао међу најцитиранијим научницима у свету. Не скривајући задовољство због признања рекао је да му је доделом ове награде учињена висока част и захвалио се на њој. Професор Вељковић се захвалио свима који су од почетка имали утицај на његов рад, његовим сарадницима, професорима бројних универзитета и свима који су допринели да се Нишки универзитет нађе на Шангајској листи. Он је истакао да су се он и његов колега нашли међу 100 најцитиранијих научника света. „Захваљујем се и свима који су ми пружили подршку да истрајем на свом путу, а које не могу да поменем, не због заборава већ због ограниченог времена. Честитам свим добитницима уз жељу да сви наставимо да пружамо допринос напретку наше друштвене заједнице”,  закључио је Влада Вељковић.

Настављајући овогодишњу традицију доделе Медаља научницима, након професора Вељковића на сцену је ступио академик Милорад Митковић, ортопед и редовни члан САНУ, чије заслуге у области здравства превазилазе границе Србије и земаља у региону. Захваливши се на признању академик Митковић је казао: „Мој први сусрет са Лесковцем био је у детињству, где су ме као болешљиво дете родитељи доводили код специјалисте. Касније на студијама сам видео да у Београду има много водећих људи баш из овог краја. У току специјализације у најпознатијим европским и светским клиникама и институтима сам наилазио на људе који су уживали велико поштовање и они су ми често нудили да останем и радим у њиховим земљама. Њихове жеље испунио сам, али само на кратко, јер сам увек волео да се вратим и да живим у најлепшој земљи, у Србији, да служим свом народу и грађанима Србије. Србија се сада развија убрзаним путем, и постаје партнер развијеним земљама, и вреди остати у овој земљи.“

Једна од десет Медаља додељених ове године припала је Владики нишком г.г. Арсенију Обраћајући се скупу он је рекао: „Мало је речи којима могу изразити своју захвалност и у којој сам мери почаствован наградом коју сте ми уручили. Град Лесковац је у својој дугој историји био један од главних носилаца бремена које је оптерећивало плећа српскога народа, а Лесковчани увек одважни браниоци светог православља и слободе. Од свих битних дана којих се сећамо у историји овог града данас евоцирамо успомене на наше претке који су учествовали у ослобађању града у Другом светском рату.“

„Подсетимо се да нас је господ послао да свет учинимо бољим него што је био. Данас смо очевици и потомци, а сутра ћемо бити преци и битно је како ће нас се сећати и по чему ће нас памтити. Ово је заповест дата свима и обавезује све наа. Захваљујем се на указаној части и узносим молитве господу за све житеље овога града, нарочито за оне који овај народ воде молећи се васкрслом Господу Христу да добар посао који врше наставе на корист народа и у славу Божју. Ја нисам Лесковчанин по рођењу, али јесам Лесковчанин срцем”, рекао је Владика нишки и упутио честитке поводом Дана града.

Ове године је додељено и 17 похвала за афирмацију Лесковца, хуманитарни рад, заслуге током трајања борбе против корона вируса, истакнуте резултате у оквиру свог рада… Припале су успешним, хуманим и одговорним појединцима, организацијама и институцијама.

Бобан Илић, удружење „Продужи живот“, Драган Станисављевић, Синиша Ристић, Божидар Стојковић, компаније „Тами трејд“ и „Терастил“, вокална група „Либеро“, Центар за стручно усавршавање у образовању, основне школе „Вук Караџић“ и „Милутин Смиљковић“ и „Школа за текстил и дизајн“, др Драган Јовановић, др Милан Петровић, проф др. Момчило Павловић, Трећи центар за обуку Војске Републике Србије и Полицијска управа у Лесковцу од данас ће у историји града Лесковца остати уписани као добитници Октобарских награда Похвала.

Новчане награде су традиционално већином додељене младим успешним студентима и то Тамари Милић, Александри Савић, Јовани Станковић, Николи Мићићу. Новчана награда додељена је и Слободану Младеновићу Цобију, ратном ветерану.

Пре свечаног дела, у сали Скупштине града Лесковца, одржан је радни део којем је присуствовала већина одборника у Скупштини града, а свечани део и доделу награда су могли да прате уживо.

„Увек ми је задовољство да дођем у Лесковац јер сам овде завршио целокупно своје школовање, почев од првог разреда основне школе, па до четвртог разреда Гимназије. Мени је најдража ствар када долазим у Лесковац. Везују ме много лепо успомене. Ја сам 2006. године добио Октобарску награду града Лесковца и захваљујем се градоначелнику на томе што ме је подржао, што сам једногласно добио ову награду, и то ми је једна од најдражих награда, наравно уз Карађорђеву звезду. Желим да и у будућности Лесковац напредује, свом снагом, да се на крају поново врати на своје старе стазе и постане Српски Манчестер”, рекао је данас академик Јован Хаџи Ђокић који се обратио у једном делу седнице.

Свечана седница одржана је у сали Народног позоришта. Отворио ју је председник Скупштине мр Александар Ђуровић уз честитке за Дан града и честитке свим добитницима. Програм су увеличани глумци позоришта, директор Драган Марјановић и Петра Димитријевић.

Химну је извела Љубица Живковић, ученица Музичке школе, док је Либеро својим предивним наступом отворио саму доделу награда. (извор: званични сајт Града Лесковца).

P.S.

SPISAK SVIH NAGRAĐENIH I OBRAZLOŽENJA:

Oktobarska nagrada – Medalja za 2020. godinu dodeljena je:

1. Posthumno dr DUŠANKI ŽIVKOVIĆ, lekaru specijalisti infektologije, zbog izuzetne posvećenosti profesiji, ispoljene humanosti i hrabrosti i ogromnog doprinosa u oblasti medicine.
2. Posthumno DRAGANU PAVLOVIĆU, privredniku, zbog izuzetne humanosti i ogromnog doprinosa razvoju privrede grada Leskovca.
3. EPISKOPU NIŠKOM G. G. ARSENIJU, zbog velikog doprinosa razvoju kulture, arhitekture, nauke i umetnosti, moralnog i duhovnog bića grada Leskovca.
4. Prof. dr MILORADU MITKOVIĆU, akademiku, ortopedskom hirurgu i traumatologu, zbog izuzetnog doprinosa razvoju ortopedske hirurgije, afirmacije Juga Srbije i promocije grada Leskovca.
5. Prof. dr SLAVIŠI TRAJKOVIĆU, redovnom profesoru na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Nišu, zbog naučnog doprinosa i velikog globalnog uticaja na oblast građevinarstva i afirmacije našeg grada.
6. Prof. dr VLADI VELjKOVIĆU, redovnom profesoru Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Nišu, zbog naučnog doprinosa iz oblasti biohemijskog inženjerstva i promocije grada Leskovca.
7. Prof. dr SRĐANU PEŠIĆU, redovnom profesoru na katedri za Farmakologiju Medicinskog fakulteta u Nišu, zbog naučnog doprinosa u oblasti kliničke farmakologije i afirmacije grada Leskovca.
8. Prof. dr MILANU NEDELjKOVIĆU, predsedniku opštine Vračar, zbog izuzetnog doprinosa u uspostavljanju saradnje između opštine Vračar i grada Leskovca u oblasti zdravstva, kulture, privrede, obrazovanja, turizma, sporta i u drugim oblastima od zajedničkog interesa.
9. VLATKU STEFANOVSKOM, muzičaru, zbog izuzetnog doprinosa razvoju kulture, kulturno-umetničkih dešavanja, humanosti i promocije grada Leskovca.
10. Prof. dr RADMILU JANKOVIĆU, direktoru Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju, zbog izuzetnog doprinosa razvoju anesteziologije i reanimatologije i posebnog doprinosa u procesu formiranja i funkcionisanja Kovid centra u okviru Opšte bolnice Leskovac.

Oktobarska nagrada – Pohvala za 2020. godinu dodeljena je:

1. dr DRAGANU JOVANOVIĆU, načelniku Službe za pneumoftiziologiju Opšte bolnice Leskovac zbog izuzetnog doprinosa, hrabrosti, profesionalizma i humanosti u borbi protiv epidemije zarazne bolesti Kovid 19 na funkciji upravnika Kovid bolnice u Leskovcu.
2. BOŽIDARU STOJKOVIĆU, privredniku, zbog izuzetnog doprinosa u privredi, izraženog preduzetničkog duha i promovisanja grada Leskovca.
3. DRAGANU STANISAVLjEVIĆU, privredniku, zbog izuzetnog doprinosa u privredi, izraženog preduzetničkog duha i promocije grada Leskovca.
4. SINIŠI RISTIĆU, privredniku, zbog izuzetnog doprinosa u privredi, izraženog preduzetničkog duha i promovisanja grada Leskovca.
5. KOMPANIJI TAMI-TREJD zbog izuzetnog doprinosa unapređenju poslovnog ambijenta u leskovačkom kraju i jugu Srbije i povodom iskazane humanosti.
6. TERASTIL LESKOVAC zbog velikog doprinosa poboljšanju poslovne i privredne klime, solidarnosti, društvene odgovornosti i promocije grada Leskovca.
7. BOBANU ILIĆU, koordinatoru kol centra Grada Leskovca zbog podizanja kvaliteta pružanja usluga iz oblasti socijalne zaštite, humanosti, posvećenosti, solidarnosti, plemenitosti i doprinosa u borbi protiv zarazne bolesti Kovid 19.
8. ŠKOLI ZA TEKSTIL I DIZAJN povodom 130 godina postojanja i uspešnog vaspitno-obrazovnog rada, negovanja tkačkog zanata i promovisanja grada Leskovca.
9. OSNOVNOJ ŠKOLI „MILUTIN SMILjKOVIĆ“ VINARCE povodom 110 godina postojanja i unapređenja obrazovno-vaspitnog rada i promocije grada Leskovca.
10. OSNOVNOJ ŠKOLI „VUK KARADžIĆ“ LESKOVAC povodom 80 godina postojanja i izuzetnog doprinosa u vaspitno-obrazovnom radu i promocije grada Leskovca.
11. CENTRU ZA STRUČNO USAVRŠAVANjE U OBRAZOVANjU zbog izuzetnog doprinosa unapređenju kvaliteta obrazovnog sistema i promocije grada Leskovca.
12. VOKALNOJ GRUPI „LIBERO“ povodom 10 godina postojanja i uspešnog rada, negovanja muzičke baštine i promocije grada Leskovca.
13. POLICIJSKOJ UPRAVI U LESKOVCU zbog očuvanja bezbednosti, pokazane požrtvovanosti, humanosti i predanosti u pomoći građanima za vreme trajanja vanrednog stanja.
14. TREĆEM CENTRU ZA OBUKU VOJSKE REPUBLIKE SRBIJE zbog duge tradicije obučavanja vojnika na služenju vojnog roka, angažovanja i nesebične pomoći građanima tokom pandemije virusa Kovid 19.
15. HUMANITARNOJ ORGANIZACIJI „POKRENI ŽIVOT“ zbog iskazane hrabrosti i izuzetne plemenitosti i humanosti volontera organizacije u jeku epidemije korona virusa.
16. Prim. dr MILANU PETROVIĆU, specijalisti urologijez zbog nesebičnog i konstatnog zalaganja na unapređenju rada službe Urologije kroz nove operativne tehnike i nabavku savremene opreme i promocije grada Leskovca.
17. Prof. dr MOMČILU PAVLOVIĆU, istoričaru, za izuzetan doprinos razvoju lokalne istoriografije i unapređivanju naučnih saznanja i kulturne baštine u Leskovcu.

Oktobarska nagrada – Novačana nagrada za 2020. godinu, u iznosu od 200.000 dinara, dodeljena je:

1. POTPORUČNIKU dr TAMARI MILIĆ za izuzetne rezultate ostvarene tokom školovanja na Vojnomedicinskoj akademiji i promociju grada Leskovca.
2. ALEKSANDRI SAVIĆ, diplomiranom ekonomisti, zbog istrajnosti, upornosti, očuvanja i promocije kulturne baštine grada Leskovca.
3. SLOBODANU MLADENOVIĆU COBIJU, mašinskom inžinjeru, heroju sa Paštrika, zbog izuzetne hrabrosti, plemenitosti i požrtvovanosti u prvim borbenim redovima u toku ratnih dejstava.
4. NIKOLI MIĆOVIĆU, studentu Elektronskog fakulteta u Nišu, za izuzetne rezultate postignute na opštinskim, okružnim i republičkim takmičenjima iz matematike, fizike i biologije i promocije obrazovanja osoba sa invaliditetom.
5. JELENI STANKOVIĆ, doktorandu Ekonomskog fakulteta u Nišu, za izuzetan uspeh i ostvarene rezultate tokom osnovnih i master akademskih studija, veliki doprinos obrazovanju i promociju grada Leskovca