ВЛАСОТИНЦЕ – ВЛАСОТИНАЧКИ ПЛАНИНАРИ НЕ ПОСУСТАЈУ НИ У ДОБА КОРОНЕ. ОКТОБАР ОБЕЛЕЖИО ПОХОД НА ТАРАБОШ У АЛБАНИЈИ.
Ко једном заволи природу, планинске висине и поглед на небеско пространство са њих тај никада не престаје да воли. Власотиначки планинари већ годинама освајају планинске врхове у многим земљама региона, а редовно су на планинарским рутама ка свим врховима у Србији.
Корона их није успорила само је променила начин организовања похода. Сада акције организују у мањим групама и чешће су у Србији.
Недавно су на позив планинара, чланова ПД “Тарабош“ из Скадра, заједно са колегама из Прешева и Куманова, кренули пут Албаније. Из ПД “Морич” у овој акцији су учествовале Драгана Златковић, председница друштва и Ана Рашић. У Скадру је планинаре из Власотинца, Прешева и Куманова дочекао предсаедник ПД “Тарабош“ одакле су кренули према планинарском дому на истоименој планини.
Планина Тарабош се налази у околини Скадра, заправо она је југоисточни огранак планине Румије и пружа се паралелно са јужном обалом Скадарског језера. Врх Тарабоша је на 593 метра надморске висине, а највиши врхови Румије су Мали и Голишит. У балкански ратовима 1912. и 1913. године Тарабош је био поприште тешких борби српских и црногорских снага против Османског царства. Скадар је прелеп град окружен Скадарским језером са једне и Јадранским морем са друге стране. Кроз њега протиче Дрим, а највећу туристичку атракцију представља тврђава Скадар на реци Бојани. У граду се између џамије и катедрале налази и православна црква.
Дружење љубитеља планинских висина у Скадру је протекло у пријатној и опуштеној атмосфери и обиласку знаменитости. “Планинари из Албаније већ годинама учествују у нашем традиционалном пролећном Походу на Морич тако да су та пријатељства дубоко учвршћена током минулих година. Поред успона на Таробош и обиласка Скадра и околине, искористиле смо чак и могућност да разменимо рецепте за зимницу и да им помогнемо да направе нешто по рецептима из наших крајева”, каже Драгана Златковић.
Посебан утисак на Драгану и Ану оставила је посета Призрену након повратка. Посетиле су Стари град и цркву Светог Ђорђа, пиле воду и умиле се на Шадрванској чесми. “Били су у праву људи када су рекли да ко се једном умије и напије воде са Шадрванске чесме, вратиће се опет у Призрен. Ја сам сигурна да ћемо поново посетити овај град и обићи све српске цркве и манстире. Давно један град у мени није изазвао слична осећања као Призрен”, каже Ана Рашић.
Иако је корона доста променила планове наших планинара, они нису престали са акцијама. Сада се организују мање групе и поштују све превентивне мере. Увек се радо враћају Старој планини. Недавно су по ко зна који пут освојили њене врхове Миџор и Дупљак, били су на Тупижници код Сврљига, на Трему на Сувој планини, Радану…
У нади да ће епидемија што пре проћи да да ће све то моћи да се прослави великим планинарским походом на Морич, планарски дом у Копиланцима се редовно одржава.
НАПОМЕНА: Пројекат – Култура и образовање у време интернета. Овај садржај део је пројекта који је суфинансирала општина Власотинце. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“ (Уговор о додели средстава из буџета општине Власотинце). Напомена: видети сајт (поглавље о Власотинцу)
