I ne budi tužna…
Jednom kada vetar na sto strana odnese maslačkove latice, pusti, ne sakupljaj ih. Naći će svaka svoje mesto. Neka visoko u oblacima, neka na drugom cvetu. Neka će ponovo roditi još jedan maslačak.
Pusti, svako ima svoj put, nekada teži, nekada lakši, veruj samo da se sve na ovom svetu obnavlja i ponovo raste.
Sačuvaj osmeh i radost deteta i ne lomi grane i stabljike cveta. Pusti da ponovo bude ono u šta je izrastao, pre nego su vetrovi i loši ljudi polomili maslačkov cvet.
