Oбимно и разноврсно књижевно и дело др Жака Конфина захтева пажљив приступ историчара књижевности, књижевних критичара, драматурга и доктора медицине. Поред основне делатнос ти, медицине, др Жак Конфино огледао се као врло талентовани књижевник, аутор бројних прича, романа и драма, а нимало није неважан и његов преводилачки рад.
Од Лесковца, где је завршио основну школу и Нижу гимназију, преко Београда, где је био ђак Више гимназије, пут га је водио у Беч, где је уз помоћ јеврејске хуманитарне организације ,,Потпора’’, како примећује познати књижевник Томислав Н. Цветковић, уписао Медицински факултет и завршио га је у Берну 1918. године.
Како сам написао на почетку моје двотомне књиге „Лесковачки писци – трагови и трагања“ (Лесковац 2015, 2016), ова дела, као и рад о др Жак Конфину, рађале су се из протеста, али уз много наде; рађала су се јер сам хтео, иако свестан своје недовољне упућености у све тајне лесковачке литературе, па и недовољног знања у писању оваквих књига, да се као човек овог временског теснаца, макар делимично, одужим вредним, упорним људима, који су живели у другом временском простору. Истовремено настала је из жеље да прибележим, макад узглед, у фрагментима, који камичак сјаја о људима, писцима, и не само њима, који и данас стварају, каткад потпуно заборављени или врло мало признати у средини којој су поклонили најлепше године и своје најлепше снове.
Књига о др Жаку Конфину писана је и са надом да ће некима послужити као подстрек да се лате тог заносног, лепог трагања за нечим што се зове – литература. „Др Жак Конфино и Лесковац (једно виђење, савременика, публициста и критичара)“ није, наравно, само моје дело. Могло би се рећи да је и понајмање моја рукотворина. Ако се пажљиво чита, а верујем да ће је многи тако и читати, лако се може уочити, као на брисаном простору, да ми је у овом подухвату богата литература била највећи савезник.
Moгао бих да закључим, без лажне скромности, да сам у овој књизи, макар делимице, омогућио још потпунији увид у свеколико, пре свега књижевно и научно стваралаштво др Жака Конфина, чија је библиографија довољно занимљива да тражи нове истраживаче, заљубљенике у књижевност, публицистику и медицину.
