ЛЕСКОВАЦ – Ево првог броја електронског часописа “Легат” (март 2004). Уредник: Саша Хаџи Танчић, велико име српске литературе.
“Шта вам је, мислили сте долазећи овамо да ће те са свих страна чути песму: “Ој Мораво, моје село равно!“ И фруле …као да и вас пита јунак приповедачке прозе Миливоја Перовића, скривеним покретом своје моравске душе афективног и нагонског бића. “Ова црна моравска земља не лепи се само за ципеле – за само срце човеку она пријања“, каже се још у Перовићевом Граду на Морави: Наш град је одувек живео затурен у великој равници као у пустињи. Био је стар али непознат, није имао ни записа ни историје. Био је међа севера и југа, шумовите хајдучке Србије и фине медитеранске цивилизације, па су га тако обе стране изостављале и заборављале. Ту се никад није водила велика битка, није била ничија престоница нити се ту родио какав славан човек. Изникао из мочварног тла, у кукурузовој земљи и међу насадима конопље, и осуђен да се никад не попне у висине и да буде видљив из даљина. Око њега није било великих шума, па чак ни камена од кога се зидају куле и дижу споменици. Све је била само земља, мека и тамна од наноса и трулежи (одломак: Неукоричена књига: пише Саша Хаџи-Танчић – Град на Морави)
