Donji Dejan: Idejno rešenje studenata Arhitektonskog fakulteta u Beogradu za revitalizaciju Zadružnog doma

Loading

ИДЕЈНА РЕШЕЊА СТУДЕНАТА АРХИТЕКТОНСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ О НАЧИНИМА РЕВИТАЛИЗОВАЊА ЗАДРУЖНОГ ДОМА У ДОЊЕМ ДЕЈАНУ. – 
СТУДЕНТСКИ РАДОВИ ПРИКАЗАНИ НА ИЗЛОЖБИ У ГАЛЕРИЈИ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА
Културни центар Власотинце је у уторак, 14. јуна приредио изложбу радова студената Архитектонског факултета у Београду који су дали своје предлоге за ревитализацију сеоског Задружног дома у Дејану. Публика се истовремено упознала са каталогом који су приредили проф. др Александар Виденовић и др Милош Аранђеловић, научни сарадник на овом факултету.
Они су присуствовали отварању изложбе, као и професор др Ђура Стевановић, који је деценијама у овом крају организовао научни скуп под називом „Власински сустрети“ и окупљао социологе и друге научне раднике и истраживаче из региона и читаве Европе, који су су бавили истраживањима села, руралног развоја и пољопривреде. Напокон жеља професора Ђуре Стевановића да се обнови Задружни дом у Дејану је добила прве конкретне кораке.
Ову изложбу чине радови студената Архитектонског факултета Универзитета у Београду који су у оквиру изборног предмета Јавни садржаји у руралним подручјима на мастер академским студијама имали задатак да у селу Дејан, у општини Власотинце, изнесу своје идеје по питању будућег програмско архитектонско-урбанистичког решења реконструкције, адаптације и интерполације нових садржаја на простору некадашњег задружног дома и изнедре нека нова виђења оваквих грађевина у савременом друштвеном контексту.
У сваком случају задатак им је био да на индивидуалном нивоу пронађу одговарајуће просторно програмско решење, које ће задовољити потребе општег развоја на задатом подручју, паралелно унапређујући живот локалног становништва.
„Ова изложба представља виђење младих људи када је у питању обнављање Задружног дома у Дејану. Важно је да сагледамо позицију данас и да сагледамо могућност да ли са овим објектом нешто може да се уради или је потребна нека његова пренамена. Посетиоци треба да обрате пажњу на појмове којима су студентски радови обележени, а који представљају појмове из нашег свакодневног живота попут културизације, осавремењавања, манифестације, енологије, кафанологије, неконвенционалности, прдеузетништва, трансформације, ревитализације, оптимизације, архаичности и многих других. Сваки студентски рад је обележен одређеним појмом и то није случајно. Наш циљ је да нас ти радови подстакну и испровоцирају да пронађемо шта је то чему треба да се окренемо, да ли локалним вредностима и традицији или некој другој намени и сврси. Ови радови нам дају увид у могућности ревитализације или пренамене Задружног дома у Дејану, као и приказ шта би то могло да буде посматрано из угла младих људи који живот много другачије виде од нас“, истакао је др Милош Аранђеловић.
„Ми који се на Архитектонском факултету годинама и деценијама бавимо руралном тематиком покренули смо младе да се укључе у овај пројекат како би смо обновом Задружног дома у Дејану помогли руралном становништву да на овом простору добије нешто што му је потребно и важно. Кроз анализу садржаја јавног руралног и његову афирмацију може се постићи већи успех у покушају да се неко врати постојбини. Од мноштва таквих садржаја издвојио бих цркве и манастире, које су то што јесу, затим кафане које су некада имале чак и извесни културолошки значај јер су у њима гостовала путујућа позоришта и организовани слични садржаји. На трећем месту су школе које су у доброј мери преживеле без обзира што су неке остале без ђака. Међу таквим јавним објектима руралног типа су и задружни домови у којима су некада биле смештене месне канцеларије, откупне станице и други садржаји. Ту свакако спадају и отворени простори са спомен обележјима из различитих ратова. Ревитализација или пренамена задружних домова може допринети ревитализацији неких села“, истакао је проф. др Александар Виденовић.
Он је овом приликом истакао да је социологија најближа научна грана архитектури, чак ближа од неких техничких наука.
„Током сарадње са професором Ђуром Стевановићем помогао ми је начин његовог размишљања, као и идеје које има, а све то је допринело и да наше студенте укључимо да ураде нешто што је важно за рурални развој овог дела власотиначке општине“, додао је професор Александар Виденовић.
Отврајући изложбу проф. др Ђура Стевановић је подсетио да се село Дејан први пут помиње 1498. године и да је насеље старије од Власотинца. „Следеће године обележићемо 525 година постојања Дејана и настојаћемо да то буде примерена свечаност у мери у којој то можемо да организујемо. Задружни дом у Дејану је отворен 1949. године, на његовој изградњи радили су наши дедови и очеви тако да мора нешто да се учини на његовој ревитализацији сходно потребама мештана, а све захваљујући идејама и визијама студената и професора Архитектонског факултета у Београду. Олакшавајућу околност нам представља чињеница да су имовинско-правни односи у потпуности чисти и да то припада Републичкој дирекцији за имовину, што ће олакшати процес ревитализације објекта. У овај пројекат су активно укључени и чланови Удружења завичајаца, пријатеља и имењака села Дејан”, истакао је професор Ђура Стевановић.
Доњи Дејан је село у општини Власотинце које је према попису из 2011. имало 359 становника. Село чине махале: Власина, Камењари, Чукар, Бошковци, Прогон, Бара и Било.
Село се налази поред пута Власотинце – Свође. Доњи Дејан је у прошлости био главно административно место за сва околна села. Ту се налазила месна канцеларија, задружни дом, кафана и продавнице. Некад је било и занатских радњи: грнчарска, опанчарска и ковачка. Данас нема занатлија, а задружни дом је запуштен и руиниран. У Задружном дому се некад окупљала омладина на игранкама, организована су такмичења певача аматера и Сусрета села. Дејанци су били цигларски печалбари у прошлости, али сада млађи мештани предност дају зидарској печалби јер то сматрају лакшим послом. Поред печалбарства мештани се баве и сточарством, а поједници узгајају воће и винову лозу.
Основна школа у Доњем Дејану основана је 1929. године, док деца данас похађају осмогодишњу школу у Крушевици.
Све већи број младих напушта село одмах по завршетку школовања. Највише Дејанаца се иселило у Власотинце. Kао и већина насеља у брдско – планинским подручјима Србије оно је пред гашењем, а разлоге и није потребно посебно наводити. Миграције становништва, услови живота, нејасна перспектива привредног развоја, само су неки од њих.
Задружни дом се налази одмах поред пута, и некада је у свом саставу имао месну канцеларију, продавницу, салу за приредбе и културна дешавања, а данас у простору егзистира као рушевина, која опомиња на последице недомаћинског одбацивања створених вредности и достигнућа градитељске праксе током периода социјализма.
Данашња архитектонска пракса европских земаља које нису искусиле социјалистичку доктрину изградње у селима, културне садржаје и форме сличне задружним домовима, промовишу као извесну новину. Наравно, практикују се савременији називи попут културних центара, разноразних облика HUB-ова, односно средишта.
Професор Ђура Стевановић је током читавог радног века и након одласка у пензију свој завичај носио у срцу, приближио га Србији и региону, учинио га препознатљивим у стручним круговима и учинио много тога да оживи ово некада велкио и живописно село, ово је био најозбиљнији корак ка томе, преноси “Власина”.

Recommended For You

About the Author: danilo kocic

%d bloggers like this: