Leskovac: Nagrada “Nikolaj Timčenko” 2023, dobitnik Predrag Todorović

Размотривши током септембра, октобра, новембра српску научнокњижевну продукцију, дела објављена у временскоме распону од 1. октобра прошле до 30. септембра ове године, жири Задужбине „Николај Тимченко“ – Лесковац, који је радио у саставу: Драган Жунић, Биљана Мичић и Јован Пејчић (председник), донео је, на завршној седници одржаној 16. новембра 2023, једногласну одлуку да овогодишњи добитник Награде „Николај Тимченко“, намењене најбољим српским делима из области науке о књижевности (критика, оглед, историја и теорија литературе), буде Предраг Тодоровић, историчар и теоретичар књижевности, за књигу Зенитодадаизам у српској књижевности коју је крајем 2022. године објавио Институт за књижевност и уметност у Београду.

Награда „НИКОЛАЈ ТИМЧЕНКО“ 2023.

Образложење

Књига Зенитодадаизам у српској књижевности Предрага Тодоровића (1958) расветљава везу дадаизма и зенитизма, њихову узајамну спрегу која је попримила обележје и димензије правог покрета. Аутор се у књизи прецизно, јасно, аргументовано и разложно бави различитим манифестацијама зенитодадаизма у српској књижевности – књижевним, ликовним и графичко-типографским, настојећи да разруши бројне митове, демантује неистините тврдње, површне оцене и погрешне закључке који деценијама опстају у српској књижевности, успостављајући на тај начин другачији поредак авангардних тековина, утемељен у литератури, у чињеницама и релевантним подацима, без наноса ванлитерарног талога који је јако дуго слику српске књижевне авангарде чинио искривљеном и мутном.
Аутор се бави везама и покретима који су претходили дадаизму, његовом рецепцијом у светским оквирима, доприносом и утицајем овог покрета који се осећа у уметности до данас. Зенитизам је сагледан као једини аутентичан и самосвојан покрет српске авангарде, заједно са Зенитом, нашим најзначајнијим авангардним часописом. Везе дадаизма и зенитизма осветљене су кроз представљање људских судбина и стваралачких прегнућа тројице главних актера два покрета: Љубомира Мицића, Бранка Ве Пољанског и Драгана Алексића. Своје место у књизи нашле су и друге значајне личности везане директно, посредно или једним периодом свога рада за правце чију разбокореност, утицај и значај Тодоровић осветљава: Бошко Токин, Анушка Мицић, Мони де Були, Раде Драинац, као и тзв. псеудодадаисти: Бо Палежански, Сава Рајковић и Богослав Коњевод.
Посебно поглавље посвећено је српским дадаистичким часописима, алманасима и лецима, од којих се нека гласила (Зенит, Да-да-Танк и Дада-Јок) налазе у корпусу светске авангарде као незаобилазна за њено проучавање.
У потрази за истином, водећи се мишљу да је „битно стално изнова понављати да су неке општеусвојене мантре погрешне и лажне”, те да се „безбројним понављањима прихватају као истина, датост, канон”, Предраг Тодоровић бескомпромисно, доследно, понекад оштро, али увек јасно, бритко и утемељено иде за превредновањем значаја и доприноса одређених стваралаца српске књижевности авангардног доба.
Премрежена фотографијама, илустрацијама, делима страних дадаиста објављеним у Алексићевим ревијама и у Зениту, књига Зенитодадаизам у српској књижевности одражава сву ширину и значај како теме која се обрађује, тако и изузетног истраживачког подухвата Предрага Тодоровића.
Због свега наведеног, жири Награде „Николај Тимченко” једногласно је донео одлуку да Награда „Николај Тимченко” за најбоље дело из сфере науке о књижевности ове године припадне Предрагу Тодоровићу за књигу Зенитодадаизам у српској књижевности.