Svetolik Stanković, leskovački književnik: “Prorodna lepota”, priča

Loading

СВЕТОЛИК СТАНКОВИЋ, ЈЕДАН ОД НАЈОБРАЗОВАНИЈИ И НАЈТАЛЕНТОВАНИЈИХ СРПСКИ КЊИЖЕВНИКА НАШЕГА И МОГА ПРОЛАЗНОГ ВРЕМЕНА
П Р И Р О Д Н А Л Е П О Т А
Већ загазио у четрдесету; ‘’ружно доба’’, како каже Меша Селимовић, ‘’човек је још млад, па има планова и жеља, а већ је стар да их остварује’’; идем неким послом у град.
На улици сустижем прелепу жену, којој, по мојој процени, није више од двадесет и пет, евентуално тридесет година.
У мимоходу, мерим је погледом, од главе до пете.
Примећује.
Бесним, готово дрским гласом, каже ми:
-Шта је, шта зеваш у мене?
У трену роје ми се одговори у глави, али ниједан ми се не свиђа. Ипак, одлучујем се за овај:
-Не зевам у тебе, гледам те намерно и дивим се ономе ко те је створио тако лепом. Тако нешто ни Праксител није могао да исклеше. Знаш ли да си украс овога града, да си природна лепота читавога овога краја. Грехота је проћи поред такве лепоте, а не обратити пажњу на њу.
Најпре љупки осмех око дивних усана без силикона, благо колутање окицама, од којег четрдесетогодишњаци остају без разума, потом питање са благом неверицом:
-Озбиљно тако мислите, или се шалите са мном? Такве фазоне користио је Момо Капор, од њега сте их украли.
-Никада нисам био озбиљнији. Што се тиче фазона Мома Капора не готивим их нарочито, имам својих.
Кренуо је пријатан разговор, онако у ходању улицом, као да смо давнашњи пријатељи. Њене речи биле су ми попут пролећног поветарца уморном путнику. А био је врели август, пре подне.
Нажалост, растали смо се код првих семафора, уз много љубазних речи и обећања да ћемо се поново видети.
Никада је више нисам видео.
Али, схватио сам право значење изреке: ‘’Лепа реч и гвоздена врата отвара.’’
Рекао бих да ‘’лепа реч отвара и најтврђе женско срце.’’

Recommended For You

About the Author: Medija centar 016

Ostavite odgovor

%d bloggers like this: