Prof. dr Živan Stojković: Lerika – slika prof. dr Dragomira S. Radovanovića

Loading

ПРОФ. ДР ЖИВАН СТОЈКОВИЋ, ЛЕСКОВАЧКИ ИСТОРИЧАР

ПРОФ. ДР ЖИВАН СТОЈКОВИЋ: Л Е Р И К А – ПРИКАЗ

И прозору је тешко кад је затворен.

                                                   Брана Црнчевић

Наш суграђанин академик проф. др Драгомир Радовановић не престаје да нас изненађује, не само бистрином свога уме, већ и великом жељом да пронађе одговоре и на   врло осетљиве теме и догађаје не само из свакодневног живота, већ и из историјске прошлости Србије. Његова знатижеља често изазива збуњујућу дилему о раскошном таленту који је већ заузео завидно место у културно-историјској прошлости наше земље са богатим литерарним миљеом, што је равно ренесансном умећу. Нема књижевне форме која није биле предмет његовог интересовања и стваралаштва, што му је донело престижне награде и до сада незабележен рекорд од око 230 књига, што је, бар по нашем сазнању до сада није забележено у Србији. Међутим, не би могли да га сврстамо у ренесансне умове, ако не поменемо да је у почетку доста стидљиво, а данас скоро агресивно сликарство,  такође,  било саставни део његовог раскошног талента. И управо у тој области је дошло и највеће изненађење да сликом искаже револт према једном од најтрагичнијих догађаја у историји Лесковца и да, при том, не скрива уметнички поглед на оно што се том вољеном граду догодило. Тако је запловио и у историографију, али не са намером да је тумачи, већ да укаже на право значење одређеног догађаја, по његовом поимању историјских узуса. Највеће је, пак изненађење, што му је за то повод била слика чувеног сликара Пабла Пикаса „Герника“, која је својевремено била и највећа осуда фашистичке заслепљености и незамисливи порив за уништавање онога што је цивилизацијско достигнуће за нормалан живот људи у свом граду, који је, нажалост сравњен са земљом бомбардовањем. Како је у Лесковцу традиционално обележавана годишњица бомбардовања, 6. септембра 1944. године, код Спомен чесме у центру града комеморативној свечаности је присуствовао и Драгомир Радовановић, као члан делегације Савеза удружења бораца свих ослободилачких ратова Србије. Тада је осетио потребу да сликом прикаже тај догађај и да је назове „Лерика“, наравно, не да се упоређује са познатим светским сликаром, већ да искаже свој уметнички доживљај овог догађаја.

Назвао је „Лерика“, што је значило Лесковачко разарање и катастрофу и да врло вешто кичицом прикаже порушене зграде, погинуле невине људе цивиле сликајући шајкаче, круну и часни крст, што је за њега намерни удар на српство. Детаљи са конопљем, низаном паприком, роштиљем су били надалеко познати у земљи, а такође је могао да се поноси и као индустријско место са бројним радницима. Детаљи са војником, попом, учитељем, који су били неприкосновени ауторитети свеколиког српства, јер представљају војску, религију и образовање, само су потврда жеље да се прикаже велика, и по њему намерно изазвана трагедија, да град буде уништен као  индустријски центар. А оно, што највише збуњује аутора слике је чињеница да су то учинили савезници и то дан краљевог рођендана, када су градске власти забраниле грађанима Лесковца да га напуштају, како су иначе чинили сваког дана, због ширења вести о његовом бомбардовању. Аутор слике не улази у не утемељене тврдње да је једино Лесковац на тај начин бомбардован и не улази у историјска тумачења овог догађаја, о коме су написане и две књиге, нити о броју погинулих цивила, као и да је то био догађај као део велике војне операције за повлачење немачке армије, који је требало ометати при коришћењу комуникација и других објеката. Не улази ни у навођење различитих података о броју погинулих, јер је по досадашњим истраживањима износио између осамсто и хиљаду грађана. На крају, проф. Драгомир Радовановиће је, по нашим сазнањима, први књижевник, који је се бави и сликањем, приказао овај трагичан догађај на свој начин и са пуно револта на такав поступак. Јер, зашто би био уништаван један град, ако је операција „Ретвик“ предвиђала онемогућавање повлачења немачке поражене армије по комуникацијама. У сваком случају честитамо аутору на покушају да и сликом овековечи овај најтрагичнији дан у историји Лесковца и то, на жалост, од Савезника.

ПРОФ. ДР ДРАГОМИР С. РАДОВАНОВИЋ, НАЈПЛОДНИЈИ ЛЕСКОВАЧКИ КЊИЖЕВНИК

Остале шпекулације у вези са овим догађајем нису га интересовале, нити су могле бити приказане на слици. Најважније од свега је да Лесковац увек на достојанствен начин обележава ову велику неправду према граду који је био познати индустријски центар са јаком радничком класом.      

  1. октобар 2023. Проф. др Живан Стојковић

 

 

Recommended For You

About the Author: Medija centar 016

Ostavite odgovor

%d bloggers like this: