Vlasotince: Harizmatična Kristina Savić, poznat iz serije “Igra sudbine”, oduševila Vlasotinčane

Loading

ВЛАСОТИНЦЕ.Улога у популарној серији „Игра судбине“ донела је велику телевизијску популарност, пијанисткињи, глумици и певачици Кристини Савић.
Она се власотиначкој публици представила у једном сасвим другачијем светлу током вечери музике и поезије под називом „Као да сам те сањао“. Поред евергрин мелодија, она је са својим супругом Владаном казивала поезију, подсетила је публику на најлепше љубавне стихове, пренела своје емоције топло и надахнуто у потпуно магичној атмосфери на сцени. Та магија пренела се и на публику која је била јединствена у утисцима да давно није приређено тако лепо и романтично музичко-поетско вече.
Искористили смо време пре почетка званичног програма за кратак разговор са познатом глумицом и певачицом.
*Пијаниста сте по образовању, бавите се певањем, глумом у позоришту и на телевизији. Шта вас као личност и уметника од свега тога највише одређује?
-Ја сам се дуго бавила певањем, завршила сам клавир на Академији уметности у Новом Саду. У Позориште на Теразијама дошла сам као певач, где се мој таленат за сценску уметност и глуму развијао и љубав према уметности појачавала. Ја сам много научила у Позоришту на Теразијама. Почела сам најпре да добијам мале, па мало веће и много веће улоге, што ме је на крају одвело у серију „Игра судбине“, у којој играм већ три и по године. Никако не могу да издвојим једну од тих ствари којима се бавим као најважнију. Тешко се може рећи да нешто код мене преовладава. Ваљда је све то заједно и неодвојиво једно од другог. С обзиром да радим у музичком позоришту глума и музика су уско везане. Позориште на Теразијама је обележило моју каријеру јер у њему могу да искажем тај дар за сценску уметност. Тренутно се више бавим глумом, а певам само кроз представе. Током снимања серије немам времена за концерте, каже Кристина Савић на почетку разговора.
*Као неко ко је музичар по образовању, ко иза себе има веома успешну музичку каријеру, како оцењујете данашњу музичку сцену у Србији?
-Када дође нешто ново у било којој сфери живота, старије генерације тешко прихватају, док је млађима лакше. Тако је и са музиком, тако је било и са рокенролом. Мада овога што се данас дешава у музици није било шездесетих година када је рокенрол имао пробој. Не знам ни да ли је данас то увек музика или је то неки сценски спектакл, начин да се привуче пажња на било какав начин, па чак и ружан. Све је врло експлицитно у музици коју код нас слуша велики број младих. Нас је као тинејџере било помало блам да слушамо нпр. „Нове фосиле“, а то је била лепа музика, лепе мелодије, људи су лепо певали, правили лепе аранжмане. Данас ретко може да се нађе неко ко се бави музиком зато што воли музику и у већини случајева није познат широј јавности. Све је углавном инстант, допуни се неким јако вулгарним текстовима без икаквог смисла. Мени је то поражавајуће јер се млади који слушају такву музику поистовећују са тим текстовима не размишљајући о томе шта слушају. Музика је данас толико „напредовала“ да је довољно да познајете рад на компјутеру и можете да направите било шта. Плашим се куда ће све то ићи у будућности. Има добре музике која увек остаје у сенци, нарочито код нас у земљи, истиче наша саговорница.
*Колико су важна оваква гостовања, овакви програми и представе у малим срединама?
-Јако су важна оваква гостовања у малим срединама. У већим градовима са професионалним позориштима и сталним репертоаром на недељном нивоу, долазе и гостујућа позоришта па људи имају могућност да гледају различите ствари, да праве изборе. У мањим срединама је то теже. Тешко је направити публику, навићи људе да долазе у позориште и гледају неки сценски садржај. Када навикнете публику да долази треба да јој понудите нешто вредно њихове пажње. Ја сам рођена и одрасла у Ваљеву. Тамо сам гледала сваки концерт или представу. Некада се публика одушеви, некада разочара, али је важно да се нешто дешава, да људи имају избор, додаје популарна глумица.
*Да ли је лакше или теже организовати се у породици у којој су два глумца с обзиром да се и супруг Владан бави глумом?
-Нама то олакшава живот, знамо и разумемо какве су обавезе оном другом, па нема сувишних питања и недоумица. Друго, када не радимо представе посвећени смо деци, посебно док су била мала. Деца су навикла да нас нема увече код куће, али да смо ту када се пробуде. Било је проблема када смо морали обоје да путујемо са истом представом, тада су улетале баке и деке. Искуство је показало да је са нашом професијом лакше одгајати децу. Више смо проводили времена са њима. Они су одрасли у позоришту, од треће године су долазили са нама, знали су да мора да седе и ћуте док радимо. Ту су и заволели уметност. Млађи син Филип се професионално бави уметношћу, док је старијем сину Марку то хоби, открива наша гошћа.
*Какви су ваши даљи планови када су музика и глума у питању?
-Док снимамо серију „Игра судбине“ ангажовани смо свакога дана, слободним данима правимо овакве представе тако да је тренутно веома тешко било шта планирати, али никада се не зна када ће да се појави нешто ново што ћу радити, каже Кристина која је одушевила власотиначку публику својим гласом и комплетним наступом.
Кристина Савић је пијаниста, солиста хора у Позоришту на Теразијама, позоришна и телевизијска глумица. Завршила је Академију уметности у Новом Саду на одсеку клавира, ширу популарност стекла је улогом Олге Ожеговић у популарној серији „Игра судбине“. Наступала је у представама Гоље, Грк Зорба, Са друге стране јастука, Под сјајем звезда, Како разумети Србе, Брак у ствари љубав, Мамма миа, Виктор Викторија, Са друге стране јастука…
Била је стални члан пратећег бенда Здравка Чолића, гостовала је на албумима Драгољуба Ђуричића, Драгана Стојнића, Ван Гога, Владана Вучковића, Чобија…
ПОЗОРИШТЕ НА ТЕРАЗИЈАМА ЈЕ ОДРЕДИЛО ЊЕН ЖИВОТ – СЕРИЈА „ИГРА СУБИНЕ“ ЈОЈ ДОНЕЛА ОГРОМНУ ПОПУЛАРНОСТ – КАО ШКОЛОВАНИ ПИЈАНИСТА У ГЛУМУ ЈЕ УЛАЗИЛА ПОСТЕПЕНО

Recommended For You

About the Author: Medija centar 016

Ostavite odgovor