Dr Nataša Dimitrijević: Poslednjih godina…

Loading

LESKOVACPoslednjih godina živim kao neki posmatrač. Posmatram ljude i uopšte život oko sebe. Čitam potom razne teme koje se tiču današnjice. Često, prečesto nailazim na tvrdnje kako su se ljudi promenili. Njihove vrednosti i težnje. Kako ih je savremena tehnologija, modernizacija svega i svačega modelirala u nešto što je nalik čoveku – robotu. I nekako mi se nikad nije dopadalo to što pročitam. Sve je to delovalo previše poražavajuće za mene.
Ipak, i dalje mislim da se ljudi ne menjaju. Čovek je oduvek ono što je bio. Ni dobar, ni loš. Ovakav i onakav. Od svega pomalo.
Promenio se njegov duh. Nekako je postao gibak – prilagodljiv, plitak i trom. Uspavan i zainteresovan za sve što je brzo i lako, bez truda i ulaganja.
Čovek danas sve brže gubi interesovanje za sve što ga okružuje, kao dete za novu igračku. Misli da ga čeka nešto lepše, brže, bolje. Dosada ga izjeda jer ne želi da se zamuči za bilo šta što je vredno truda. Izležava se i čeka da se stvari dese. A koje stvari, ni sam ne zna.
Površnost u svemu dominira. Od razgovora do životnih interesovanja. Kao da mu duh stalno pluta na površini, u nekom bestežinskom stanju.
Nisu ljudi najednom postali neempatični jedni prema drugima, već im je srce štedljivo i beskorisno. Zarđalo usled neupotrebe.
IZVOR: FB Nataša Dimitrijević

Recommended For You

About the Author: Medija centar 016

Ostavite odgovor