Čitam komentare, naročito o krivcima za propast nekad ugledne kuće. Svi su u pravu. Samo mi koji smo radili u njoj ni za šta nismo krivi!
Sećam se američkog novinara koji je posle 5. oktobra došao da pravi tekst o “oslobođenoj” Politici, rekla sam mu da smo mi, zaposleni, bili akcionari – suvlasnici Politike, ali nikako nisam mogla da mu objasnim kako smo mi, vlasnici, ćutke dozvolili sve što nam je rukovodstvo radilo godinama unazad! Jer, na zapadu vlasnici su gazde, rukovodioci menadžeri koje vlasnici nagrađuju ili smenjuju, zavisno koliko su (ne)zadovoljni njihovim potezima. A ja sam mislila na situaciju kada je Struja zabranio Bisi Matić ulazak u Politiku pa zahtev Struji.da to preispita I ukine potpisalo.SAMO 27 kolega, ili na proglas o štrajku 5. oktobra 2000. ispred Politike koji je, od 2000 zaposlenih, potpisalo 49 – i slovima: četrdeset devet – ljudi… Malo je bilo i do nas? Zato smo sada hrabri i mudri na FB…
P.S.
Napomena: Đorđa Pilčevića, sjajnog dopisnika i publicistu iz Užica (koji nažalost nije više među nama) i moju malenkost niko nije javno branio u vreme strahovlade dr Žike Minovića i njegovih poslušnika i ni krivi, ni dužni, ostajemo bez posla i to posle čuvene Osme sednice CK SKS!!!
Kako nisu uspeli da nađu NIJEDNU GREŠKU, Radnički savet DONOSI odluku o tzv. “sporazumnom raskidu radnog odnosa”. Nisam pristao. Odluka je bila nezakonita i tadašnji Sud udruženog rada presuđuje: Danilo Kocić se vraća na staro radno mesto – dopisnika Politike iz Leskovca (uz nadoknadu svih troškova). Sam sam se branio!!!
Minović je morao da ispoštuje odluku suda, ali me prvo raspoređuje u tzv. novootvoreno dopisničko mesto u Đakovici (KiM) iako dopisništvo u Leskovcu nije bilo ukinuto. Naravno, nisam pristao! I taj spor dobijam!
O svemu sam pisao u knjizi “Vreme senki” (Kako sam pobedio “Politiku”)!
Pročitajte u nastavku u PDF formatu
Danilo Kocić, novinar: “Vreme senki”- kako sam pobedio “Politiku”
