Ljudi se ne traže, pronađe ih ljubav i trajno veže.
Neko poput sreće kao beli krin, isplete ti život najtoplijim i najvedrijim bojama. Verujem da smo se tražile ne bi se pronašle. Neko drugi je hteo da mi bude, da joj budem više od prijatelja.
Sestrinski da brinemo jedna o drugoj. „Jelo, kako si?“ kada je samo ona znala zašto ćutanjem odgovaram.
Zagledana u svaki minut od kada znam za sebe pored sestre i brata imala sam nju. Ona mene.
Danas je za mene poseban dan. Pobratime se gradovi, ali posestrime se tek one prijateljice čije se prijateljstvo ne podrazumeva.
Dve crvene brojanice, čuvaju nas od zla.
Sada verujem da je moj odlazak u manastir Palja pre više godina, kada je malo ko znao išta o njemu, mesto gde sam danas vođena dobrom dobila još jednu dušu koju mogu zvati sestrom.
