VUČJE, VLASOTINCE – 5.11.2024. – Promocija osmog po redu zbornika ,,Slapovi Vučjanke“ gde sam osvojila prvo mesto svojom pesmom sa nazivom ,,Ženska pesma“.
Presrećna sam što sam ,,na lokalu“ uspela da dobijem ovakvu nagradu jer znam da je najteže dokazati se kod ,,svojih“.
Dom Kulture Vučje je još jednom pokazao da može da okupi pesnike iz cele bivše Jugoslavije, a tome svedoče i gošće koje su prevalile ogroman put samo zbog ove manifestacije.
Veliko bravo i za Bratislav Stanisavljević i Nebojsa Krstic koji su još jednom napravili predivan program i organizaciju, kao i za Srba Takic koji svake godine daje svoj veliki doprinos u saradnji da ovaj zbornik ugleda svetlost dana.
Imala sam priliku da sve ove predivne ljude upoznam, a i da se družim sa onima koje već poznajem…
Sve u svemu, iako bi ovo bilo daleko lepše da je moj otac živ i da smo mogli sa našim prijateljem čika Batom, Bratislav Andjelkovic da diskutujemo o umetnosti, životu, ljudima…srećna sam što me majka prati u svaki korak kroz život.
Naime, prostor u kome je održana manifestacija krasili su divni radovi pretalentovanog slikara i umetnika Bate Anđelkovića, poznatog i kao Bata Vučjanski. Njegova dela su doprinela da atmosfera dostigne neki novi, uzvišeniji nivo, dostojan ove manifestacije.
Prepuna utisaka, ostavljam fotografije da svedoče o tome koliko je lepo bilo.
Bila sam preplavljena emocijama i zato mi je žao što se nisam slikala sa onima sa kojima se i najviše družim…valjda uvek najmanje slika imamo sa najbližima.
I po milioniti put, hvala Zokiju Zoran Stojicic koji je sve zabeležio i slikao i snimao. Nije on samo fotograf, on je dobar prijatelj, a reči za njega neću trošiti uzalud, on zna koliko ga volimo.
Živeli i srećni mi bili!
