ЛЕСКОВАЦ – Породица књижевника Вукашина Цонића (1935 – 1980), аутора романа Далеки бели путеви, Пре зоре; збирке прича Укус земље и Споменик…у сарадњи са Лесковачким културним центром расписује Десети, јубиларни конкурс за кратку причу. На конкурс се могу слати необјављене, оригиналне приче свих жанрова, написане на српском језику. Аутор може послати највише три приче.
Приче дужине до 90 редова (6.000 карактера без прореда), потписане шифром; послати у три примерка на адресу: Лесковачки културни центар, (са назнаком – за Kонкурс Вукашин Цонић), Булевар ослобођења 101, 16000 Лесковац;
У посебној коверти послати решење шифре, адресу, број телефона и е-mail. Награђене приче биће објављене у часопису Наше стварање; Три најбоље приче биће новчано награђене:
прва – 20.000 динара
друга – 15.000 динара и
трећа – 10.000 динара
Уз новчане награде, ауторима најбољих прича биће уручене и плакете. Радове слати до 15. септембра 2019. године. Награде додељује породица Вукашина Цонића. Награде ће бити уручене током октобра 2019. године. Све информације можете добити на е-mail адреси: konkurs.vukasinconic@gmail.com
ВУКАШИН ЦОНИЋ (Брод, Црна Трава, 1935 – Лесковац, 1980) – Вукашин М. Цонић (1935 – 1980) рођен је у црнотравском селу Брод, махала Белчине. После дипломирања на београдском Правном факултету, поред редовних послова у струци, интензивно се бавио књижевном и новинарском делатношћу. Његово најпознатије дело, романсирана хроника Далеки бели путеви (Лесковац, Наша реч 1969) је, у ствари, споменик свим логорашима фашистичких концентрационих логора у Норвешкој. Као да је и сам био логораш, успео је да сугестивно и живо наслика време фашистичког мрачњаштва, мучног логоровања, ноћних траума логораша.[1]
Вукашин Цонић је књижевним радом почео да се бави као средњошколац, односно гимназијалац и прве прилоге је објављивао у Власини а као студент у Београду је сарађивао у Видицима, Студенту и другим листовима. У Лексикону писаца лесковачког краја заступљен је и Вукашин Цонић.
Био је и председник Књижевног клуба ,,Глубочица’’. Томислав Н. Цветковић, познати лесковачки књижевник, укратко описује Цонићев живот и рад: ,,… Свој таленат је потврдио на многобројним конкурсима низом награда за кратку причу и драме. После прве награде лесковачког листа Наша реч за причу ,,Увод у аутобиографију’’ (1966) и ,,Споменик’’ (1973), уследила је и прва збирка прича Укус земље („Наша реч“, Лесковац, 1971) у којој су се нашле све откупљене и награђене приче. На конкурсу Радио Сарајева награђене су му, трећом наградом, радио драме Заточеник (1975) и Стена (1978), које су више пута извођене, а и објављене су у угледном сарајевском књижевном часопису Живот. Радио драму Цветале су дивље крушке објавило је Наше стварање, 1976. године.’’
КЊИЖЕВНИ РАД: Далеки бели путеви, (хроника, 1969), Укус земље (приче, 1971) и роман Пре зоре (КК „Глубочица“ – Лесковац 1980. године посхумно, Лесковац 1980). Посхумно је објављено и више других његових књига. Сваке године се у част Вукашина Цонића додељује награда за кратку причу под његовим именом, а манифестацију је покренула његова породица, која је и дародавац награде.
СВИ КОНКУРСИ И ДОБИТНИЦИ
ПРВИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС – За први књижевни конкурс 2010. године пријавило се 114 аутора из 32 града,односно биле су 134 приче. Симон Марић из Земуна победник је првог књижевног конкурса “Вукашин Цонић“, другу награду су поделили Зоран Јовановић из Лесковца и Александар Ђуришић са Новог Београда, а трећу је освојио Владимиру Булатовићу, из Београда. Жири: председник Удружења писаца Лесковца Верица Баторевић-Божовић, књижевник и главни уредник часописа Помак, Властимир Вељковић, новинар, професор књижевности и Татјана Цонић, кћи Вукашина Цонића, одлуке је донео једногласно, а награде су уручене 25. октобра 2010. године у Народном музеју. О Цонићевом животу и делу говориле су Верица Беторевић-Божовић и Татјана Цонић, а уз читање неколико одломака из његових дела, представљени су и награђени аутори.
ДРУГИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС – Прва награда на другом Књижевном конкурсу „Вукашин Цонић“ припала је Симону Марићу из Земуна, који је и прошле године био победник. Другу и трећу награду освојили су Тодор Шкоро из Београда и Александар М. Поповић из Обреновца, аутори прича „Аранжман“, „Аутобус који је закаснио“ и „Беле руже’’. Поред новчаног износа од 20.000, 15.000 и 10.000 динара, ауторима је уручене и плакете, дар породице Вукашина Цонића. Свечано уручивање награда и повеља одржано је 18. октобра 2011. године, у свечаној сали Технолошког факултета у Лесковцу. Одлуку о наградама једногласно је донео жири у саставу Верица Баторевић Божовић, Татјана Цонић и Властимир Вељковић, који је прегледао 169 прича.
ТРЕЋИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС – У Лесковцу су 2. новембра 2012 године, у Народном музеју, у присуству великог броја љубитеља књижевности, уручене награде са трећег Књижевног конкурса „Вукашин Цонић“ и посхумно промовисана књига Споменик. Победник конкурса је Јелена Кујунџић, из Мајура, за причу „Крик“. Другу награду освојио је Раде Стојановић из Ниша, родом из Црне Траве, аутор приче „Ложица“, а трећу су равноправно поделили Срђан Аћимов из Товаришева за причу „Сахрана смрти“ и Александар Максим Поповић, из Обреновца, који је конкурисао причом „Песма из воћњака“. На конкурс, који су заједно расписали породица Вукашина Цонића и Удружење писаца Лесковца, пристиге су 233 приче 193 аутора. Једногласну одлуку о наградама донео је жири у саставу Верица Баторовић-Божовић, проф. др Душан Јањић и Небојша Ђокић. О посхумно објављеној књизи кратких прича Споменик Вукашина Цонића говорио је Драгослав Хаџи Танчић, књижевник из Београда, који се дружио са Цонићем, а неколико прича из књиге прочитала је Мира Љубић, глумица Народног позоришта из Лесковца.
ЧЕТВРТИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС – Прича “Антипигмалион” Мирка Јовановића из Старе Пазове проглашена је најбољом на четвртом конкурсу „Вукашин Цонић“, друга награда припала је Славки Кликовац из Голубоваца за причу “Дуго очекивана срећа“, а трећа Симону Марићу из Београда за причу „Дах“. На Конкурс за кратку причу 112 аутора послало је 230 прича. Жири је одлуке донео једногласно, а радио у саставу: мр Биљана Мичић, професор српског језика и књижевности, Цветана Радивојевић, професор југословенске и опште књижевности и Драган Радовић, професор опште књижевности. Награде су уручене у Народном музеју 21. октобра 2013. године, а о делу Вукашина Цонића говорио је проф. др Живан Стојковић.
ПЕТИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС – Године 2014. расписан је пети књижевни конкурс за кратку причу „Вукашин Цонић“. На конкурс се јавило 157 аутора из земље и иностранства са 253 рада. Жири у саставу: мр Биљана Мичић, Цветана Радивојевић, професор књижевности и Драган Радовић, професор књижевности и књижевник, донео је одлуку да се прва награда додели Милану Мицићу из Новог Сада за причу „Лет Манојла Неимара“, друга Предрагу Станковићу из Лесковца за причу „Бунило“, а трећа Милану Грбићу из Кикинде за причу „Изневерена“.[2] О стваралаштву Вукашина Цонића и његовом месту у књижевној баштини Лесковца на додели награда са петог књижевног конкурса говорио је проф. др Душан Јањић.
ШЕСТИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС – Године 2015. добитници награда са Шестог књижевног конкурса „Вукашин Цонић“ су: Слободан Калиновић – прва нарада за причу „Доктор Пау и тумачење снова“, Милан Илић, аутор приче „Златник“ освојио је другу, а трећа награда је припала Александру Новаковићу за причу „Не могу да напишем причу о томе“. О Цонићу је говорио писац Драган Радовић.
СЕМИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС – На Седми књижевни конкурс „Вукашин Цонић“ 2016. године 112 аутора послало је 210 радова. Жири у саставу мр Биљана Мичић, Цветана Радивојевић и Драган Радовић, професори књижевности, донео је одлуку: прва награда – Милан Мицић из Новог Сада за приче „Мала повест о луткама, птицама, камену и глади“, друга – Стамен Миловановић, из Ниша, за причу „Реформатор“ и трећа награда – Александар М. Аксентијевић, из Београда, за причу „Свети минут без гравитације“. Књижевни конкурс „Вукашин Цонић”, окупљајући велики број аутора кратке приче, популарише овај књижевни жанр и потврђује повлашћено место које му међу другим жанровима прозног стваралаштва припада.[3]
ОСМИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС – У Камерној сали Лесковачког културног центра 10. октобра 2017. године уручене су награде на осмом књижевном конкурсу “Вукашин Цонић”. Пру награду освојио је Александар Арсенијевић из Београда за причу „Рибар у устима рибе“, другу Софија Ивановић из Београда за причу „Најлепши дани“, а трећу Лука Стојановић из Лесковца за причу ,,Јуриш слободе“. Одлуку је донео жири у саставу: мр Биљана Мичић (председник), Цветана Радивојевић,професор и Драган Радовић, професор. На конкурс за кратку причу пристигло је 168 прича 93 аутора из различитих крајева наше земље и региона.
ДЕВЕТИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС – По одлуци жирија прву награду однео је Драгослав Ђуровић из Врњачке Бање за причу „Негде се морамо зауставити“, друга је припала Даринки Крунић Бјелици из Београда за причу „Човечица“ а трећа Милици Петровић из Београда за причу „Сан“. Жири у саставу мр Биљана Мичић (председник), Цветана Радивојевић и Драган Радовић имао је тежак задатак јер је на конкурс пристигло 249 прича. Награде су додењене у ЛКЦ новембра 2018. године. По одлуци жирија, све награђене приче биће објављене у лесковачком часопису Наше стварање. „Ове године пристигао је велики број квалитетних прича што указује на значај конкурса „Вукашин Цонић“. Иначе, лепота овог конкурса је и у томе што људи, који једном учествују, стално се, из године у годину, враћају“, оценила је мр Биљана Мичић, професорица Гимназије Лесковац.
[1] Љуба Стојановић, о аутору, Пре зоре, КК „Глубочица“, Лесковац 1980.
[2]Оснивач Књижевног конкурса „Вукашин Цонић“ је породица писца, која додељује награде.
[3] Биљана Мичић, „Моћ приче и приповедања“, Наше стварање, 3-4/2015, стр. 278-280.
