Skoči na sadržaj

Leskovac – Četvrti februar Svetski dan borbe protiv raka: Slogan kampanje „Ja sam, ja hoću“

Loading

ЛЕСКОВАЦ – Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Међународно удружење за борбу против рака почиње трогодишњу кампању под слоганом „Ја сам, ја хоћу” којом се подсећа да како појединац и  тако и заједница могу да допринесу смањењу глобалног оптерећења малигним болестима.

Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 18,1 милиона људи и регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању.  Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету.

Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,5 % свих нових  случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (13,5%) и колоректални карцином (10,9%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,2% свих новооткривених случајева рака ) и  водећи узрок смрти од рака код жена (15%), а следе га рак плућа (13,8%) и рак дебелог црева (9,5%).

У Србији се годишње у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, док од рака умре више од 20.000 људи. На Јабланичком округу нешто више од 1000 особа оболи и нажалост више од 600 изгуби битку са овом болешћу.

Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи и на Јабланичком округу, готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, колону и ректуму, плућима и грлићу материце.Стандардизоване стопе оболевања од свих тумора на Јабланичком округу су 283,6/100000 мушкараца и нешто нижа од стандардизоване стопе у Централној Србији 297,6/100000 мушкараца,. Највиша стопа је у граду Београду и Пиротском округу, а најнижа у Поморавском 218,4/100000 мушкараца. Код жена на Јабланичком округу стандардизована стопа оболевања је 222,1/100000 жена и мања од Централне Србије 256,7/100000 жена.Највећа стопа оболевања је у граду Београду и Пиротском округу, а најнижа на Златиборском 171,0/100000 жена.Стандардизована стопа смртности је код мушкараца 162,1/100000 мушкараца и мања је од Централне Србије 164,8/100000 мушкараца и код жена 86,4/100000 је нижа од Централне Србије 102,8/100000 жена. Највећа смртност је у граду Београду, а најнижа у Пиротском округу 77,1/100000 жена.

Србија  према проценама IARC- а се међу 40 земаља Европе сврстава у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту одмах после Мађарске). Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена.

За разлику процењених стопа оболевања, Србија је, одмах после Мађарске земља у којој су регистроване стопе умирања од свих малигних тумора код оба пола међу највишим у Европи. Процењене стопе умирања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Жене у Србији су одмах после жена у Мађарској у високом ризику умирања од свих малигних тумора, осим коже. Разлог овоме је чињеница да су стопе умирања од рака грлића материце и рака дојке код жена у Србији међу највишима у односу на просечне процењене стопе умирања од ових облика рака у другим земљама Европе.

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће је утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.

Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.

У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се  жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.На целом Јабланичком округу се спроводи Скрининг рака дебелог црева, где су обухваћене све општине округа.То је и једини округ у Србији са целокупном покривеношћу свих општина. На општини Лесковац се спроводи и Скрининг рака дојке. Организовани Скрининг на рак грлића материце се још не спроводи на Јабланичком округу, али се спроводи опортуни.

Центар за промоцију Завода за јавно здравље Лесковац планира промотивно едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знака малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је веома важно борити се противи митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и/или избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге, доводи до лошијег исхода по здравље. Неопходно је оснажити читаву заједницу, како би се креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелих од малигних болести, како на радном месту, тако и у здравственом систему, као и у читавом друштву.

 

Ostavite odgovor

Discover more from Medija centar 016

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading