ЛЕСКОВАЦ – Да ли у Србији има слободе медија, зашто смо, према Светском индексу слободе медија за 2023. годину сврстани у “пробематичне државе”, зашто и како је Србија у односу на претходну годину доживела највећи пад међу земљама чланицама Европске уније и Балкана за чак 12 места и како би у Лесковцу оценили слободу медија одговорили су нам новинар и дописник Радио телевизије Србије из Јабланичког округа Срђан Цонић и главна и одговорна уредница Регионалног информативног портала Југмедиа Милица Ивановић.
“Да си ме питала рецимо пре 20 година онда би могли да говоримо о независном новинарству, слободи медија на Западу, о томе да ми то морамо да прихватимо да бисмо схватили шта је у ствари мисија новинарства. Да си ме питала пре 10 година у светлу тог независног новинарства које је суштински врло релативна ствар морали би да говоримо о у смислу транзиција медијских кућа, шта смо добили шта смо изгубили, где су новинари по егзистенцијалном питању а ово време данас је условљено, пре свега, морамо да се осврнемо на велику трагедију која нас је задесила и као државу, друштво и народ и одговор на то питање је врло комплексан јер ми данас имамо пре свега корпоративно новинарство”, оценио је Цонић у емисији Југмедие.
Шта тачно подразумева под корпоративном новинарством, објаснио је да то није фабричко новинарство, већ да практично нема разлике у извештавању од најпознатијих светских медија и портала до локалног нивоа.
“Дошли смо до краја, до ивице понора, ми смо већ као друштво прешли црвену линију, самим тим и ова професија која је изузетно значајна и важна за једну државу и један народ, буквално не постоји, ја сада не могу да кажем српско новинарство или лесковачко, суштински сви су уканалени, све се по једном обрасцу ради, па онда шта ће ти човек”, алудирајући на најаву једне телевизије да ће водитеље заменити роботи.
Цонић је истакао да када си у корпоративном свету припадаш тој корпорацији и да онда нема породице, нема државе, нема народа “јер све је интерес али интерес корпоратива”.
“Једини спас је да се српско новинарство, па самим тим и лесковачко новинарство, врати традицији, а традиција нам је богата и имамо на шта да се угледамо”, сматра Срђан Цонић.
Главна и одговорна уредница портала Југмедиа Милица Ивановић на исто питање одговорила је да као новинар, али и као уредник, не осећа да је ово пре свега корпоративно новинарство.
“Ја сам индивидуа, новинар који је изградио свој стил током деценија који негујем да ли је он добар или не то може други да каже. Трудим се да останем своја, да ми водиља у новинарству буде оно старо добро новинарство где нећемо личити сви једни на друге, где нећемо личити на роботе, роботско новинарство, а што се робота тиче далеко су локални медији од роботике, будући да смо врло сиромашне куће бар када говорим о Југмедии, са малим кадровским потенцијалом”, казала је Ивановићева.
Што се слободе медија тиче у Јабланичком округу, Ивановићева је истакла да би многи рекли, а да је она сама о томе чак и писала, да је овде велика слобода медија. “Многи се руководе тиме што на догађајима виде велики број камера, па чак понекад и камеру РТС, а то су углавном опозициони скупови и буду изненађени, па чак иако знајући какво је новинарство у Јабланичком округу, чак и локални лидери нам одају почаст и кажу “браво” за лесковачке новинаре, браво за новинаре у Јабланичком округу, мада је највећи део од 18 медија колико нас има, чак и они нам одају почаст на храбрости а наша храброст је само у томе одемо да пропратимо један опозициони догађај и пренесе свако на свој начин”, казала је Милица.
Како је додала, неко избегне оне тачке које су незгодне за власт, други покушава да извуче најбитиније делове како он сматра и најважније прошета кроз целу ту конференцију и углавном се то опозиционо извештавање своди на прерађивање саопштења и извештавање са прес конференција.
“За мене је новинарство, пре свега, љубав једно велико поље у коме можеш да истражујеш, развијаш своје таленте, новинарство нису само вести, новинарство нису само извештаји, новинарство је и лепа писана реч кроз репортажу, лични став, новинарство је и истраживање кога је нажалост, у Јабланичком округу у медијима све мање, прво због тога што су учестали дневни догађаји а све, ради се о дневно информативним медијим, па је тако наш фокус дневна информација, па се тако за истраживачко новинарство, нарочито због пројектног суфинансирања има мало времена”, нагласила је.
Шта су још рекли о стању слободе медија, пројектном суфинансирању, да ли су се као новинари сусрели са било каквим притисцима, цензуром или можда аутоценузуром приликом одабира тема о којима су извештавали или начина на који сте извештавали, како би избегли суочавање са могућом репресијом и како су се борили против тога и када би поново могли да врате време да ли би новинарство било њихов избор послушајте у нашој емисији.
