DUHOVI
Dve devojke prilaze mladicu, on stoji opusteno, naslonjen na banderu, cini se da ceka nekog.
-Kako da stignemo do Vagona?
Sta ti je to?
Restoran pored skole.
Da… pa moras kroz
groblje.
Groblje? Bas moram? Uzasno se plasim… znas duhovi…vampiri…
Ma nema frke mogu ja da vas ispratim.
A ti se ne plasis?
Ja? Ma ne, Plasio sam se nekada, ali to je bilo…
Kad si bio mali?
Jok, dok sam bio ziv.
Ma gde cete? Zasto bezite, zezam se…
Njih dve zadihane startuju milicionera i mucajuci mu prepricavaju dogadjaj.
Milicioner se mrsti
-Bitanga, to mu nije prvi put, ali nigde u zakonu ne pise da je nacinio neki prekrsaj, ajd’ sad devojke pamet u glavu…imate ovaj drugi put do skole, malo duzi, ali sigurniji.
Koje pacenice, idem da im se izvinim, znam gde su, bas su lujke, lako su se primile…
Utom nailazi milicioner…
-Da li si video nekog ludaka, plasi jadne devojke,pa bih da ga malo propustim kroz sake.
Sad je jedan otisao u onom pravcu, (pokazuje put groblja) ali ne bih ja bas za njim,smrkava se.
Milicioner odmahuje, pali cigaru,
-U pravu si, ni ja bas ne volim da se smucam nocu po groblju…Hvala ti, vidi se da si fin decko, a i nisam placen da lovim duhove.
