Milica Ivanović, profesorica, urednica sajta JUGmedia: „Kad mali ljudi pokušavaju da budu veliki!“

Не ваљам се у блату са онима којима је то природно окружење. Ја бирам закон и реч. А историја је показала: истина увек пронађе пут.

Неки људи постоје само онда када друге увреде. Њихова немоћ да створе сопствену вредност претвара их у карикатуре – гласне, али празне.
Сенека је говорио: „Најбеднији су они који не умеју да поднесу туђи успех.“ Такви се хране зависти, а завист је, како каже и Епиктет, болест оних који не могу да се радују животу.
Аристотел је давно рекао: „Велики умови расправљају о идејама, просечни о догађајима, а мали умови о људима.“ Они који немају ни идеју ни дело вредно помена — остају заувек мали. Њихове речи не дижу њих, него их још дубље гурају у сопствено блато.

И као што је записано: „С мудрацима се расправља у форуму, с незналицама на суду, али никада у блату.“ Блато припада онима који у њега драговољно улазе. Ми бирамо друго: достојанство и закон.
Суд је место где се лаж разоткрива, а истина брани. Зато нећу губити речи на увреде. Мене, као новинарку и мајку, обавезује оно што остаје иза мене – текст, истина и образ.
А ко бира да буде срамота свога града и подсмех народа – нека блато остане његово једино огледало. Ко бира блато и који бирају блато, који мисле да ће увредама постати велики – завршавају само као кловнови сопственог живота. Публика се смеје њима, а не са њима.