СА ЛЕКАРСКОГ ЗА ВОЗАЧКУ ДОЗВОЛУ
– Да, овде организујемо лекарске прегледе, сваког другог петка. Дођите 23. маја у седам сати.
Стигао ја у пола седам, нема никог. У седам, нико. Пола осам нико. У осам стиже радница која ми заказала и каже да је мислила на седам увече.
„Лепо смо почели“, мислим ја.
***
***
Прво они без руку, ногу, у колицима, на носилима. Сви излазе и машу уверењем. А онда дођосмо на ред и ми „млађи“.
ОЧНИ
– Како видите? – пита ме лекарка, а пре ми личи на неку скупљачицу лептира.
– Кратковид.
– А где вам наочаре? Дошли сте на преглед без наочара! – љути се она. – Читајте ове бројеве редом.
Ја својевремено оне бројке крадом записао па кући научио напамет. Издеклемујем ко песмицу ђаче прваче.
– Ви нисте кратковид него далековид.
– Кратковид, тврдим ја.
– Далековид.
– Кратковид, не видим даље од носа. Јесам ли прочитао све.
– Јеси.
– Па што се онда свађамо? – питам ја.
ПСИХОЛОГ
– Пратите мој прст.
Шета она прст на све четири стране света, а мени поглед све бежи на њена колена.
– Још један погрешан поглед и нећете проћи тест.
– Па ви сте се облачили, сестро, пардон, докторко, нисам ја вас облачио.
– Пијете ли?
– Ја у животу нисам попио чашу ракије.
– Еееее! Па то је просто немогуће.
– Кад вам кажем. Ја из флаше пијем.
СПЕЦИЈАЛИСТА КО ЗНА ЧЕГА
– Јесте ли имали тешка обољења? Нисте. Јесте ли били на болничком лечењу? Нисте. Јесте ли повређивали главу? Нисте.
Сам пита, сам одговара.
– А стварно, јесте ли боловали од неке озбиљне болести?
– Како да не, од зубобоље. Па у мојој глави има мање зуба него на лобањама од пре 2000 година.
– А како сте успели да прођете код психолога?
ДЕРМАТОЛОГ (а можда и није) ЋЕЛАВИ
Тај ме само питао знам ли лек против опадања косе.
***
***
Добијем и ја уверење. Овој су земљи потребни квалитетни возачи.
