Milko Stojković, književnik „Još doline spu…“

Још долине спу, још се пцета несу из котала извлекла, још се стришају брда од студ, нигде виделце, а ти поодииш на пут у бољи живот. Разгрташ т’внину, с’н, моглу, По врљаци, камењаци, по чепељаци. Там куде је боље, поарно. Леле море, ма куде има побољо, л’жа, жив ми ти, да ти ја ов’ка прос казујем. Цар си узне царево, држава државно, ђавол си дојде по његово, а тебе кво остане ако остане. Остане горчивљак, гледање узем.скрати ти се скроч, гледци т’внеју. Долине спу, горе стришају росиште. Понеси си виделце, че ти требе, ако неe там, оно ка се врташ.