НЕСАМ ТИ ЈА ЗА ОВОЈ ВРЕМЕ. – Мислим да је све почело к’д је за доручак почеја да се једе мусли местом спржу и вешаљке, сас по неко чешње бели лук.
У Лесковац се појавише продавнице сас натпис „ЗДРАВА ХРАНА“ и жене почеше да идев у теретану, а богами, и мужи.
А можда се обрнуло и к’д се на ЛЕСКОВАЧКУ РОШТИЉИЈАДУ, почеше продавав гаће танге, хиланке и кинески трактори.
К’ва си ти тој „дама“ ако ти се не прозира аљина и види голо дупе, руку на срце, танге не покривав ништа, имав само једну трачку у дупе. На хиланке неје писало да тој неје за “ онеј изнад сто кила“, па си жене изнакупуваше, и старо и младо, што викав учени људи, „тој је с’г ИН“.
Ја си остадо сас онеј класичне сукње и панталоне, додуше, и финансијски несам могла да пропратим све тој. Дајма су ми разбивали главу онија бабини савети:
-Синко, изе те баба, бубрези да су ти увек покријени, и мешина да ти неје гола, женско си, треба да рађаш деца, не треба да надзебњујеш. Чувај си здравље у младос’, да те не стигнев бољке. (Мира Ђермановић)
На теретану никад несам ни помислела, затој што у село имаш матику и риљач, мора да копаш, знојиш се и те ти згодноћа. Поготово лети, решен проблем с тежину.
А голему пометњу изазва и Џејми Оливер с његови ручкови од десет минута, за савремене домаћице душу дало, збрчка нешто на брзину, за укус и мирис кој те питује.
Ја се млатим са сарме, цела ни кућа мерише док се крчкав, и изедемо ги све до једну, и све тој по неколко сати. За „ГРА НА ТЕПСИЧЕ“ , нећу ни да зборим. До крај живот ће ми остане тајна, дал’ сам ја млого тутава, јел’ је последица тој што пантим мајкину кујну.
На сабајле ми тој паде наум и помути ми мозак, ЈА СЕ НИКАД НЕЋУ УКЛОПИМ У САВРЕМЕН СВЕТ, остадо си, оној, сељачко дете што се накуса гра’, за доручак, местом да си забрчка житарице. Одма’ си сама себе утешим, НЕСАМ ЈА ‘ТИЦА да се раним са житарице, све док има спржа, вешаљке, сарме и, по неко чешње, бели лук.
Пааа… НЕ ЛИ ЈЕ ТАКОЈ?!
(Аутор: Mira Djermanovic)
