ЛЕСКОВАЦ – Мр Перица Пешић, одличан лесковачки писац и хуманиста, написао је још пре две деценије песму посвећену Роштиљијади.
Његово богато стваралаштво представљено је у студијама Д. Коцић Лесковачки писци – трагови и трагања и Лесковачки писци и њихово доба (друго, допуњено издање А-4 формат на више од 1.100 страана, Лесковац 2021)
ПЕРИЦА ПЕШИЋ: РОШТИЉИЈАДА (пре 20 година)
На периферији старина мрмори:
– Да ли то Лесковац опет гори?
Ка центру воде све уличне трке.
Јуре старци, деца „на крке“,
бате, секе, дечја колица …
бујају улице, као Ветерница.
Широку чаршију запљускују
таласи људи, као на мору.
Одбијају се од тезги пуних устију,
сви једу, жваћу – као у хору.
Плешу роштиљџије, маестри месари,
док компонују ноте на скари:
пљескавице, уштипке, ћевапе …
гурманске својте, месо на жару.
Мирише, као никада, паприка
грувана, печена, лучена …
Румене се кечап и папричице
уз купус, лука, и краставчиће.
Нуде се шећерлеме и ораслике праве
Шећерна пена румена, уместо дечје главе.
Лебди издад глава Зека Надувенко,
за њим гега на концу Меда Меденко.
На тезгама сијају варалице,
свиткавице, огрлице, наруквице …
Аквизитери истакли наслове нове,
део културне баштине ове.
Од хвалоспева расту бурићи,
резбарене новотарије и буклије,
топови мали, боце-бродићи –
део миљеа Шумадије.
Инстант лутрија – пратећа рола,
главни добици мотор и кола.
Ту, у прикрајку, момци вити
у униформи SECURITY.
главни добици мотор и кола.
Ту, у прикрајку, момци вити
у униформи SECURITY.
Роштиљко из масе избија ко змија,
пун као саће, плећа повија.
Као из гнезда, деца извирују,
с по једном „од десет“ између ушију.
Пуним плућима оркестрира
Прва труба из Гуче,
хоће да надмаше
Златну трубу, од јуче.
Вино и пиво сторуко точи.
Бременим гостима, „ко филџан“ – очи.
Нико за никуд више не мари,
свако би да овде, тако остари.
