Негујмо лесковачки говор
Куде тиква поникла, туј навикла.
Кога је Бог обележија, бегај од њега.
Кој си га тражи, он си га нађе.
Коме чавка на раме, он вика иш.
Куде је танко, туј се кида.
Куде је власт, ту је и маст.
Куче кад мисли да бега, највише сугреби фрља.
Кафа без дуван, ко свадба без тупан.
Кад дуго живе заједно, стока се заволи, а човек намрзне.
Кад идеш у голему кућу, малечак кош понеси.
Кад је була нашла масло, и дупе мазала.
Кад лисица придикује, припази на гуске.
Кад на врбу роди грожђе.
Кад пшеница полега, газда се диза.
Кад се кола искрше, пут се нађе.
Кад се куче наједе, оно побесни.
Кад се свиња наједе, она изврне корито.
Кад се човек дави, за сламку се вата.
Кад си у оро, мора да играш.
Какав је килав, врзано куче ће га изеде.
Какав татко, такав син.
Какво надробиш, такво кусаш.
Како сејеш, тако жњејеш.
Како дошло, тако отишло.
Које неје прошло кроз воденицу, не пиши гузицу.
Колко паре, толко музика.
Клепан камен боље меље.
Клима сас главу ко коњ на празно јасле.
Ко Бадњи дан и Божић.
Ко да се фрљаја у Бога сас камења.
Кој нема стра и срам, немо’ж буде човек.
Кој се с мене тера, брзо ће се окози.
Извор: ФБ Народна библиотека Лесковац