„Марина Пешић спада у ону, рекао бих ретку, групу песника који не пишу због популарности или сличних амбиција, нити своје написано шаљу на разноразне конкурсе, већ зато што имају потребу за писањем и што пишу од када знају за себе. За такве људе се каже да имају песму у себи и да свој живот проживе задовољни оним што им је Бог дао, као ретку привилегију о којој треба певати. Управо је и ова књига настала из таквог животног, односно песничког, надахнућа, јер се она, подржана од стране ћерки и пријатеља, који су и најчешћа тема њених певања, охрабрила да одштампа део свога стваралаштва“ – овим је речима Срба Такић, директор Библиотеке и уредник поменуте песмарице, отворио вече у којем је представљен песнички првенац Марине Пешић, поетски назван „Песме испод старог дуда“.
Само то представљање нам је, такође, личило на песму, ону о блискости, пријатељству, слози и заједништву. Окружена ћеркама, унуцима, пријатељима, некадашњим колегама са посла, којих је било толико да није било довољно столица за све, песникиња није могла а да, понесена емоцијама, не пусти коју сузу.
Лепоти вечери свакако је допринео и наступ Женског певачког друштва, које је певало „на бис“, као што је и сама песникиња, терана аплаузима задовољних слушалаца, прочитала неколико песама више од планираних. Песме је, поред ње, читала и њена унука Анђела Михајловић, док је о самој књизи говорио Александар Видосављевић, аутор поговора.
