„Starost može da bude lepo životno doba, a stari ljudi blago porodice i društva, samo to treba prepoznati“, rekla je Mirjana Minić Popović.
Ona je ovom prilikom istakla da je radila u jednoj od krovnih organizacija preko kojih se pravi mreža svih oblika zaštite, što zapravo predstavlja čitav lanac usluga. Skoro doveden do savršenstva, ovaj sistem brige o starim ljudima ima dvostruki cilj. Sa jedne strane, porodica rasterećenije funkcioniše, sa druge strane stara lica imaju sve obezbeđeno za nesmetan život.
Autorka se tokom predstavljanja knjige posebno osvrnula na razliku u kvalitetu života integrisanih i odbačenih ljudi u starosti. „Ljudi integrisani sa decom, porodicom, društvom su srećniji. Neintegrisani ljudi su izolovani, odbačeni, često su očajni, ponekad i suicidni“, istakla je Mirjana Minić Popović.
Po njenim rečima biološka starost je važnija od hronološke starosti, jer je važnije kako se ljudi osećaju nego koliko stvarno godina imaju.
U svom izlaganju Snežana Popović, psiholog u Centru za socijalni rad, istakla je značaj ove knjige za ljude koji se bave brigom o starim licima. „Još dok sam čitala rukopis knjige Mirjane Minić Popović, Vlada Republike Srbije je odlučila da podrži takve projekte i u Srbiji. Od početka sam bila uključena u sprovođenje usluge i obuku gerontodomaćica za taj posao. Ova knjiga mi je bila dragocena jer sam mogla da uporedim naša iskustva sa radom u Austriji o kome piše Mirjana“, istakla je Snežana Popović.
Po njenim rečima, Mirjana je tokom svoga rada sa starim i nemoćnim licima pružala ono što im je najpotrebnije, razumevanje, saosećajnost i podršku. A svojom knjigom uspela je da razbije brojne predrasude prema starim licima.
Inače, Mirjana Minić Popović diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Odseku germanistike. Na poziv Ministarstva inostranih poslova odlazi u diplomatsko-konzularno predstavništvo SFRJ u Beču. Iako je sudski tumač, jaka želja da svojoj profesiji doda nešto novo, dinamičnije i humanije, naveli su je da u 55. godini prođe kroz sveobuhvatnu obuku za rad u velikim krovnim organizacijama za rad sa starim i bolesnim ljudima i krene u nove izazove. Deo svog znanja i iskustva Mirjana je pretočila u knjigu „Starost, zlatna jesen života“- prenosi list Vlasina.
