Почеци позоришног живота у Лесковцу датирају из далеке 1896.године, када је Радоје Домановић, ондашњи професор Гимназије формирао дилетанску дружину назвавши је „Грађанско позориште Југ Богдан“. Исте године изведен је комад „Бој косовски“ аутора Матије Бана. Позоришна дружина је престала да ради 1898. године одласком Домановића из Лесковца.
Међутим, од 1898. до 1926. године Лесковац није остао без позоришних представа. У Лесковцу су по неколико месеци гостовале позоришне дружине из Београда, Ниша, Скопља, Зајечара, Шапца, путујућа позоришта и др.
Према писању Сретена Динића, културног радника и књижевника, 23. августа 1926. године у Лесковцу је основано професионално позориште под називом „Лесковачко градско позориште“.
Прва представа „Смрт мајке Југовића“, одиграна је 10. октобра 1926. Рад овог позоришта био је кратаког века али је већ 18. новембра 1934. год. у Лесковцу основано „Академско позориште“, које је окупило напредне студенте и омладину из Лесковца и околине.
Прва представа Академског позоришта, „Обичан човек“ Б. Нушића, одиграна је 19. јануара 1935. године. Академско позориште радило је све до фебруара 1941, године.
После ослобођења Лесковца, 23. октобра 1944. год. основана је драмска секција при Окружном Културно-просветном одбору, а касније прераста у Народно Позориште.
Од 03. октобра 1970. године Народно позориште ради, једино у Југославији као позориште без благајне, остварујући тако идеју редитеља Душана Михаиловића.
Позориште је награђено Орденом братства и јединства и Вуковом наградом. Сценски уметници лесковачког позоришта добитници су бројних награда на Сусретима „Јоаким Вујић“ и фестивалима.
Године 1985. позориште је учествовало на XX Стеријиним играма у Новом Саду, а 1996. године позориште је обележило стоту годишњицу позоришног живота у Лесковцу.
Зграда Народног позоришта реновирана је 2014. године, по оригиналним нацртима из 1930. године, када је на истом месту подигнут Соколски дом. Позориште има капацитет од 278 седишта.
