ФИЛМ „ЈАГОРИДА“, НЕБОЈШЕ ИЛИЋА ПРЕМИЈЕРНО ПРИКАЗАН У НОЋИ МУЗЕЈА
Након отварања изложбе фотографија под називом „Власотиначке приче“ у Завичајном музеју је програм манифестације Музеји за 10 и Европске ноћи музеја настављен пројекцијом филма о пропасти и спасењу Балканске Тоскане “Јагорида”, аутора Небојше Илића Илкета.
О филму је говорио професор др Станислав Станковић Горуновић, сарадник на филму, који је оценио да је овај филм једно од најбољих филмских остварења Небојше Илића.
„Испонова сам се сусрео са Илкетовом необичном, осетљивом, префињеном и оригиналном стваралачком природом. Попут Андреја Тараковског, додуше у другом филмском жанру, аутор филма Јагорида доноси сада много сигурнију синтаксу филма, ниже кадрове у стегнуту, лепо обликовану филмску композицију. Реч је о успешно испричаној истинској причи, некада лепој а сада тужној приповести о власотиначком виногорју! У мајсторским сценским обртима, у Јагориди се смењују филмске реченице о узлету, златном добу, и пропасти чувеног власотиначког виногорја. Наиме, у филму Јагорида Небојша Илић испољава своју целовиту стваралачку природу, и то артикулацијом речене теме кроз осећање времена, кроз ритам времена, кроз оно што припада свеколиком овоземаљском људском живопису! И ето, нама Власотинчанима наде, ето у филму главног јунака, грозда јагориде, овде, у филму симбола живота и вечитог круга! У томе вечитоме кругу, у синтакси Илкетове сложене филмске реченице, престолно место има буђење наде у спасење уништеног вишестолетног виногорја и уништене стогодишње винарије, о томе спасењу говори читав низ секвенци из винограда и подрума власотиначког виноградара и винара Јована Печенковића. Ванредно укомпонован сплет ововременских кадрова, у којима се појављује отац Никола Пешић, Јован и Слађана Печенковић са поруком Ја волим Власотинце, берачи грожђа, слапови вина у подруму Печенковића, слика Винског бала и кадрови из времена Оно наше што некад бејаше, са Стојаном Гарцем, Мирјаном Брицковом и члановима дувачког оркестра Милорада Стојановића Балавура као главним протагонистима у играном приказу некоћне, старинске бербе грожђа, истовремено нас води ка грчу, болу, жалу за уништеним и ка нади у васкрсење власотиначког виногорја“, истакао је проф. др Станислав Станковић Горуновић.
Небојша Илић, аутор филма се захвалио свима који су помогли да сними филм: Општини Власотинце, Културном центру, породици Печенковић на сарадњи током неколико година снимања филма, Зорану Мицићу за уступљене архивске снимке, Зорану Стојичићу и професору др Станиславу Станковићу.„Тамо где престаје култура вина престаје и цивилизација. Оно што је некада важило за Лесковац да је Српски Манчестер, за Власотинце је важило да је Балканска Тоскана“, истакао је Небојша Илић.
Наду у обнову власотиначког виногорја свакако буди винарија Печенковић и приступ ове породице узгајању винове лозе и производњи вина. Породична традиција је настављена обновом винограда 1993. године, а последњих дванаест година вина из њиховог подрума продају се у Београду и Новом Саду.
„ Љубитељи вина већ препознају наше црвено слатко вино „Порок“. Најтраженије нам је домаће бело вино од аутохтоних сорти грожђа“, каже Јован Печенковић, који је награђиван за квалитет својих вина на такмичењу винара у оквиру Винског бала, преноси лист “Власина”.
