ЛЕСКОВАЦ – Кратка историја града показује: Већина онога што је Божидар Ђођевић Кукар са себи равним стручњацима и ентузијастима успешно правио пола века, уништена је у последњих двадесет година.
Градско апотекарско предузеће Лесковац, задужено до гуше, бацило пешкир у ринг пре годину дана, а да никоме није јасно како је и ко упропастио трговину лековима, робом коју крајњи потрошач увек плаћа кешом не питајући за цену. Козметичка индустрија „Невена“ помиње се још само у сећањима и објектима зараслим у трње и шаш; Фабрика кавовина и зачина „Радан“ Печењевац само на тлоцрту; Хемијско-технолошка техничка школа нема више смерове по којима носи име, заменили их графичари и фризери; Фарамацеутско-хемијска индустрија „ЗДРАВЉЕ“ Лесковац потпуно опљачкана у последње две деценије, сада у турско-аустралијском власништву, пала на производњу десетак лекова, запошљава мање од 200 радника (пре „успешне транзиције“ више од 180 врста лекова у 220 облика, са 2.142 запослена). Главу изнад воде држи још само Лесковачко народно позориште, чији је Боце Кукар, такође оснивач, неко време први човек управе и глумац, протагониста насловних улога у већем броју комада светских аутора…
(У знак сећања на угледну светску фирму, која је мене, и хиљаде других појединаца и породица, деценијама хлебом хранила…)
Документи:
СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ !
Без позивања страних инвеститора и ослањања на евро-кредите, Божидар Ђорђевић Кукар и четрнаесторо ондашњих радника Градског апотекарског предузећа оснива Фабрику лекова „ЗДРАВЉЕ“, и за тај чин добија (Пажња! Ћирилица!) решење Народног одбора Градске општине у Лесковцу бр. 28222 од 29. децембра 1953. године… Све са прописно налепљеном и уредно поништеном таксом. Остало је насилно прекинута историја.
Напомена: Подељена успомена на ФБ. – Прилог написан 2015. године
