…Непосредно после историјске Осме седнице у Новинском предузећу „Политика“ почео је обрачун, односно уклањање – чистка тзв. “неподобних новинара и уредника“. Колегијум листа „Политика“ је Радничком савету те најстарије куће упутио писмо следеће садржине: „Колегијум листа „Политика“ је у склопу укупне реорганизације и реформи НО „Политика“, у неколико наврата разматрао и остваривање уређивачке политике листа „Политика“. Том приликом посебна пажња посвећена је раду Дописничке рубрике и дописника из унутрашњости. У највећем броју случајева задатке које пред њих поставља уређивачка политика обављају на задовољавајући начин. Истовремено, на састанцима Колегијума указивано је на чињеницу да поједини дописници „Политике“ својим новинарским квалитетом и ангажовањем нису у стању да са успехом испуњавају све обавезе које проистичу из сложености политичког и привредног стања у срединама одакле извештавају. То се односи на дописнике „Политике“ у неким веома значајним регионима Србије, на пример Титовом Ужицу и Лесковцу. Дописници Ђорђе Пилчевић из Титовог Ужица и Данило Коцић из Лесковца нису – по више пута поновљеном и једногласном мишљењу Колегијума – својим квалитетом и ангажовањем дали одговарајући допринос листу. Сматрајући да су са овог подручја „Политици“ потребни сарадници много ширег новинарског ангажмана и модернијег сензибилитета него што поседују Пилчевић и Коцић.

Колегијум „Политике“ предлаже да са друговима Ђорђем Пилчевићем и Данилом Коцићема НО „Политика“ раскине радни однос, а да у Титовом Ужицу и Лесковцу обезбеди дописнике који су у стању да много боље одговоре високим професионалним захтевима неопходним за извештавање „Политике“ из ових крајева.“

Писмо је у име колегијума потписао Слободан Лазаревић, који је тих година био председник Удружења новинара Србије. Истовремено је са овим предлогом Колегијума листа „Политика“ посебно образована комисија упутила Радничком савету следеће писмо: „На предлог Колегијума листа „Политика“, Раднички савет ООУР „Политика“ образовао је комисију са задатаком да испита могућност под којим се може реализовати одлука Колегијума да се раскине радни однос са друговима Ђорђем Пилчевићем, дописником из Титовог Ужица и Данилом Коцићем, дописником из Лесковца. Комисија у саставу Петар Јанковић (председник), Милутин Живковић и Невенка Матекало, разговарали су са друговима Пилчевићем и Коцићем и у исцрпно и вишечасовном разговору закључено је следеће: – Другови Ђорђе Пилчевић и Данило Коцић прихватили су предлог Колегијума и Комисије да са НО „Политика“ споразумно раскину радни однос; – НО „Политика“ ће се ангажовати да друговима Пилчевићу и Коцићу помогне да заснују нови радни однос са неком информативном или другом одговарајућом установом у Титовом Ужицу, односно Лесковцу, у складу са њиховим могућностима, квалификацијама и жељама; – За то време „Политика“ ће – у складу са законским прописима – обезбедити лични доходак Ђорђу Пилчевићу и Данилу Коцићу, тако да њихова материјална егзистенција неће бити доведена у питање…“

Осма седница Централног комитета Савеза комуниста Србије одржана је 23. и 24. септембра 1987. године. Сединцом је председавао тадашњи председник Председништва ЦК СКС Слободан Милошевић. На тој седници огромном већином гласова разрешен је чланства у ЦК СК Србије Драгиша Павловић, тадашњи председник београдске партијске организације. Ова седница је представљала коначни разлаз Слободана Милошевића и Ивана Стамболића. Осму седницу многи сматрају уводом у касније крваве догађаје у Југославији.

ВИШЕ НОТОРНИХ НЕИСТИНА: Данило Коцић није прихватио споразумни раскид радног односа. Тражио је да се наведеу други разлози (на пример: неиспуњавање радних обавеза, али нису успели, јер сам добијао бројне месечне и друге награде за свој рад, а објављивани су ми и фељтони у Политици). Коначно, споразумни раскид радног односа, по слову закона, подразумева сагласност ове стране! Друго, Политика није ни испунила дато обећање да ће дописнику из Лесковца обезбедити одговарајуће радно место у склади са његовим квалификацијама (професор књижевности, дипломирани правник). Све друго је – историја!

Видети детаље у књизи. Од тадашњих дана до сада, уредници  Политике су – чувајући незаконите фотеље, попут вишегодишњег в.д. стања – урушили углед некада најугледниег српског листа. Нажалост, прогон се наставља!!! Вишедеценијском дописнику Политике из Лесковца Данилу Коцићу (новинару у пензији), по наређењу незаконитог в.д. главног уредника М. Албуновића, уредници не објављују прилоге иако Коцић не тражи никакву надокнаду (хонорар). Тако су, нажалост, читаоци ускраћени да сазнају шта се актуелно дешава на југу Србије (Јабланички округ).