ЛЕСКОВАЦ. – Мира Ђермановић је изузетно присутна на друштвеним мрежама. Oглашава се бројним, веома оригиналним прилозима. Oвога пута изабрали смо једну њену песму.
МИРА ЂЕРМАНОВИЋ: МОЈ ЈЕ ЖИВОТ У ПРАШИНИ
Браон кофер, црна дршка
и на њему слој прашине,
једна младост проживљена,
као птица у крлетки,
као зверка затворена,
сад би мало на слободу,
да оживи успомене.
Остарело ја сам дрво,
што му ветар гране њише,
и по коју трулу сломи,
ал’ кад цвета, у пролеће,
све, од врха до корена,
околина замирише.
(Мира Ђермановић)
У кутији браон боје,
јако дрво смештено је,
док је расла млада крошња,
а плодови беху здрави,
таква слика из прошлости,
у сну ми се некад јави.
Сад је неко друго време,
сад се стабла лако ломе,
чупају се из корена,
ко да нису никад расла,
забораве за трен ока.
Нек остане на тавану,
и све тајне нека чува,
да их неки страшан ветар
из сећања не одува.
А прашина нек царује,
нек притиска успомене,
под теретом трули стабло,
ал’ изданци чврсто стоје.
(Аутор: Мира Ђермановић)
Напомена:
Пројекат из области јавног информисања на територији града Лесковца у 2024. години. „Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“