ДАДИНЦЕ – Др Славко Крстић понос је родног села Дадинца, на југу Србије, места познатог по изванредним виноградарима, али и бројним интелектуалцима. И поред бројних обавеза, остао је привржен свом завичају, успешном узгајању винове лозе и прављењу квалитетног вина. Зато се у шали може рећи да је др Крстић „најбољи лекар међу виноградарима и најбољи виноградар међу докторима“.
- Иначе, др Славко Крстић, човек коме су струка, пацијенти, колеге и бели мантил светиња, веома је привржен породици, поносан на супругу Љубинку, медицинску сестру, сина Милоша, дипломираног правника и ћерке др Милену и Олгу, дипломираног фармацеута.
Одушевљен радом у Пасјану
- Иако је закорачио у осму деценију, др Крстић и даље је врло активан као лекар. После пензионисања, одазвао се позиву да пружи помоћ запосленима у Општој болници у селу Пасјану, на Косову и Метохији, а недавно је изашла његова књига управо о овој здравственој установи у којој је, поред историјата села и болнице, представио своје колеге, медицинске сестре и друге раднике ове све колектива. Одушевљен је што му се пружила шанса да упозна овај део Косовског Поморавља, да упозна најпре пацијенте, мештане, њихове навике и посебно обичаје и народну ношњу.
- – Отварање нове, савремене болнице у Косовском Поморављу 2015. године, рађа се нови живот, будућност и нада. Прва беба рођена у овом породилишту, била је тешка 3.650 грама и дужине 60 центиметара. Порођај је обављен природним путем и сви смо били срећни”, вели доктор Крстић уз оцену да су услови у породилишту добри, да имају најсавременију опрему, особље је изванредно и велику пажњу поклањају пацијентима без обзир на националну и верску припадност, каже др Крстић и цитира академика Војина Шуловића: „Лекар треба да буде једини адвокат болесног човека. Ако служи нечему или некоме другом његова је функција промашена.“
Детињство и студентски дани
- Др Славко Крстић рођен је 1948. године у сељачкој породици: „Тежак је био живот у планинском селу Дадинцу, у виноградском крају, где се одвајкада много радило, напорно живело, али и учило тако да је овај крај изнедрио узорне лекаре, инжењере, професоре, школоване људе различитих струка“, каже др Крстић.
- Учио сам, наставља др Крстић, уз шкиљаво светло петролејке и пуцкетање старог шпорета у коме се пекао најукуснији мајчин хлеб, пешачио из Дадинца до осмогодишње школе у Власотинцу, затим до гимназије, а након тога кренуо је из родитељског дома у свет, у нови живот, у освајање високошколског знања.
- Подсећа др Крстић да су на његово формирање као доктора, поред професора са Медицинског факултета у Нишу, пресудну улогу имали примаријус др Томислав Стојичић, вишегодишњи начелник Гинеколошког одељења Опште болнице у Лесковцу и чувени проф. др Драгомир Младеновић са Клинике „Народни фронт“ у Београду. Више пута, за време специјализације, професор је говорио: ,,Нема шта више ја тебе да учим, само треба да ударимо глазуру, јер ти све одлично знаш!“
- На Одељењу гинекологије лесковачке Опште болнице рад др Крстић увек је истицан за пример. Највећи део радног века провео је на оперативном одсеку, био је шеф породилишта, шеф стручног тима акушерског одељења, а за време бомбардовања 1999. године, након одласка примаријуса др Стојичића у пензију, био је начелник Гинеколошко-акушерске службе до 2000. године. Од тада до пензионисања налазио се на месту шефа стручног тима одељења гинекологије са операционим салама и интензивном негом.
- Током плодне каријере у Општој болници у Лесковцу, др Крстић је помогао да на свет дође око 25.000 беба, а оперисао је око 10.000 жена. Крстић је својевремно по питању наталитета сарађивао са Српском академијом наука.
P.S.
Спомен обележје Драгиши Цветковићу
Породице др Славка Крстића и његовог брат Жарко Крстића, дипломираног инжењера, у дворишту основне школе, иначе, недалеко од њихове куће, подигли су спомен-обележје Драгиши Цветковићу, председнику Владе уочи Другог светског рата, иначе пореклом из Дадинца. О том догађају писале су готово све домаће новине, објављене репортаже на ТВ, а извештавали су и поједини светски медији.
Порука из књиге др Крстића упућена сестрама
У нашој земљи свети симбол сестринства је свакако Косовка девојка, која лечи ране косовским јунацима. Ја сам, драге моје колегинице, медицинске сестре, одабрао 101 реч које описују ваш значај, ваше знање и вашу доброту, а мало би ми било 1000 речи да вам се захвалим на свему. Хвала вам, будите поносне, здраве и срећне. Ви сте Косовке девојке 21. века. Кад неко спаси један живот, он се проглашава за народног хероја, а кад неко спаси 100 живота, он је медицинска сестра!
Знaменити лекари југа Србије
Др Вукадин Ристић и др Славко Крстић аутори су веома драгоцене књиге „Знаменити лекари на југу Србије“, која је објављена пре десет година, кој је аписана једноставним, али не и сиромашним стилом, доступним свакоме. Обогаћена је добрим избором изворних фотографија што доприноси њеној документованости и сачуван је сачува је један изузузетно значајан сегмент прошлости здравства југа Србије.
Данило Коцић
П. С.
Део ове репортаже објављен у „Магазину“, недељном додатку „Политике“, 14. новембра 2021.
