СПРЕМНИ – Била је спремна на све, само да заврши студије без муке. Волела је живот и добро се проводила.
Школске обавезе је завршавала само онолико колико се морало, а полагала је све испите. –Како – питале су је колеге. –Како где, и како се мора. Кад дође код једног врло строгог професора извуче питање и рече му: –Ја бих да одустанем, иако то не волим. –Ваша ствар – рече јој професор строго. –Нешто ми није добро, професоре. Могу ли да вас замолим, да сутра дођем код вас у кабинет, ваљда ће ме проћи главобоља. –У кабинет? –У кабинет, или где ви кажете. Само ме данас ослободите, није ми добро. –Добро, дођите сутра у кабинет. Једва изађе из сале, а кад затвори врата потрча ходником. Кад стиже до другарице рече: –Готов је, насео је! –Да л, положи? –Не, сутра ћу у девет. Доћи ћемо заједно. Сутра се појави тачно у девет код професора у мини сукњи, без грудњака и са голим пупком. –Вама јуче није било добро? –Да имала сам јаку главобољу и мучнину. –А како сте данас? –Па ваљда видите – рече и испрси се. 89 –Па јесте ли спремни за испит. –Ма да вам поштено кажем и нисам, рачунам да сте ви паметан човек па ћете ми помоћи, а ја ћу вам се одужити. –И кажеш, одужићеш ми се – професор је погледа у прекрштене ноге. –И то одмах чим ми упишете шестицу. –Сигурно? –Сигурно. –Дајте индекс – рече професор и уписа јој оцену – Па и то чудо да видимо. Она се раскомоти и леже на сто. Професор скочи на њу. После неког времена, као што је ушла тако и оде из кабинета. –Положи ли – упита је другарица. –Него шта. –Па како? –Тако. Рашириш ноге и гледаш будалу како се радује, више него ја за шестицу, пољуби је и настави: Идемо на пиће. Частим што сам положила, али не и за ово друго.