УТАКМИЦА. Били су релативно млади брачни пар неколико година су у браку али су без деце и живот им је теко уобичајено.
- Посао, кућа, понеки излазак, понеки долазак, и стално тако.
- Имали су лепо уређен стан у центру града, али по оцени мужа срећу им је кварила њена мајка- ташта, која је стално навраћала и стално нешто зановетала.
- Терала их је да добију дете, а остајући насамо са ћерком наговарала ју је да промени човека јер можда је нешто до мужа.
- Једне вечери, муж рече жени да сутра иде на пут и да ће се задржати највише два три дана а можда и више.
- – Идем ујутру рано и ићићу аутобусом, пошто је у Београду велика гужва, а све што треба да завршим је ту у центру па ми кола неће бити потребна.
- Спреми му она ствари па га ујутру испрати на пут.
- Не прође ни сат времена, узе телефон у руке.
- Окрену број и умилим гласом рече: – Кажи драгичка – А што? – чу се са друге стране.
- – Сама сам овај мој оде на пут, дођи одмах.
- Не прође ни пола сата, а он већ стиже код ње, сачека га на вратима и поче да га љуби онако у спаваћици.
- Одведе га до кревета, успут га скидајући легоше у кревет и водише љубав.
- – Док се ти обучеш, ја ћу да скувам кафу – рече жена и оде до кухиње, донесе кафу, завалише се у фотеље задовољни и почеше да је испијају.
- – Где је овај твој? – упита он.
- – Оде негде на пут, чини ми се да рече иде у Београд. Нешто искрсло, каже.
- – Па како оде?
- – Аутобусом – одговори.
- – Значи кола су му ту? – упита.
- – Ту су испред зграде – рече она – а што?
- – Знаш ли ти, драга моја, који је данас дан?
- Данас се игра дерби Звезда – Партизан и од исхода тог меча зависи да ли ћемо бити прваци. Ти знаш да сам ја ватрени звездаш?
- – Знам, али што спомињеш кола?
- – Па спомињем зато што би требало да ми даш кључеве од кола и наравно нешто пара за гориво, да одем до Београда и да са мераком да одгледам утакмицу.
- – За тебе све – рече му она.
- – А када ћеш да се вратиш?
- – Па увече. Утакмица почије у 16 часова нека све скупа траје два сата, све укупно је до 18 часова, нека изгубим још сат времена да изађем из те гужве, то је 19 часова, што значи да ћу се вратити између 21-22, или тачније речено овде ћу бити у 22 сата.
- – Супер – рече она, али имам један услов, ја ћу те дочекати спремна, али ти да ми обећаш да ћеш овде преноћити.
- – Нема проблема – рече он обећавам.
- Попише кафу, она му даде кључеве и паре да напуни резервоар сва усхићена.
- Човек се јави шефу у фирми, рече да има неке послове у граду и да се неће враћати у фирму да краја радног времена, затим уђе у кола, оде са посла, на првој пумпи напуни резервоар и крену за Београд. Тамо је стигао на време, купи улазницу и уђе на стадион.
- Кад се заврши утакмица, он изађе са стадиона и крену ка месту где је паркирао кола.
- Муж од оне жене завршио је све послове због којих је дошао и одлучио да одгледа утакмицу као ватрени партизановац.
- Кад је изашао са стадиона, пролазећи поред паркинга угледа своја кола.
- Приђе им, разгледа их и недвосмислено утврди да су кола његова, јер све се слаже и марка и регистрација и број.
- Одлучи да сачека и да види да ли ће и ко ће доћи по њих.
- Стаде поред кола, у том наиђе неки човек, врти кључеве у руци, приђе колима и поче да их откључава, а муж га упита: – Буразеру, видим по регистрацији одакле си.
- – И ја сам отуда, има ли једно место да пођем са тобом, платићу ти није проблем, само да не идем аутобусом или возом.
- – Нема проблема – рече овај – сам сам, а и боље путовати у друштву, упадај у кола.
- Пошто се сместише у ауту, кренуше.
- Почеше да анализирају утакмицу која се завршила нерешено. Спомињали су шансе и једних и других, одлуке судија, понашање публике.
- После неког времена, муж упита, како га служе кола, изгледају добро.
- – Ма, да ти кажем поштено, нису моја – одговори овај.
- То су ми кола од швалерке, односно од њеног мужа.
- Он отишао негде на пут па ми их ова моја даде да дођем на утакмицу.
- – Нема везе, лепа кола добро иду.
- -Не мари – рече човек, боље колима него аутобусом.
- Причаше успут на разне теме, а кад стигоше у свој град муж рече: – Пријатељу, ја да ти се захвалим за ово, идемо код мене на кафу, па ћу тамо да ти дам паре.
- – Ма јок, рече човек, ићи ћемо код ове моје курве, па ћемо тамо да попијемо кафу.
- – Па не иде, нема смисла – рече муж не познајемо се…
- – Ма ко је шмиргла, да л ми је жена, па ћу да је поштујем, идемо нема везе.
- Сигурно је и вечеру спремила, видећеш, можда ћу и да се извучем ти ћеш ми бити сметња.
- – Добро, како ти кажеш.
- Човек паркира кола испред зграде и уђоше у њу.
- Притисну звоно.
- – Ко је? – чу се умилни женски глас.
- – Ја сам – одговори он.
- – Драги, ја сам у купатилу, уђи отворено је.
- Знала сам да ћеш да наиђеш.
- – Ма нисам сам, са мном је један мој пријатељ.
- – Нема везе, уђите и седните у дневну собу, а ја ћу кад завршим туширање да скувам по кафу.
- – Може ли кафа? – упита мужа.
- – Може, али без шећера.
- – Важи драга – рече човек, чекамо те у дневној соби, али нека једна кафа буде без шећера.
- – Нема проблема – одговори му она.
- Ова двојица уђоше у собу и седоше.
- -Леп стан – рече муж.
- – Па и није нешто – рече човек, био сам ја и у бољим.
- И тако почеше да анализирају стан, квалитет намештаја, распоред ствари…
- У једном тренутку жена у баде-мантилу и са везаним пешкиром око главе уђе са послужавником у собу.
- Кад угледа мужа, послужавник јој испаде из руку, а она оста у несвесном стању.
- Човек скочи да јој помогне, али муж рече: – Не труди се пријатељу, ништа јој није, типична глума, приђе телефону и телефонира.
- – Драга ташто, ајде молим те, дођи одмах, ћерка ти је пала у несвест, ајде дођи расвести је и води си је код тебе.
- Човек запањен гледа мужа.
- – Коме то телефонираш?
- – Ташти пријатељу, теби хвала што си ме довезао.
- Попијмо кафу.
- – Ма чекај, ти јој рече колико сам ја разумео да дође овде?
- – Па овде, пријатељу, ово је њена ћерка.
- – Њена ћерка, па то значи да је ово твоја жена?
- – Јесте!
- – О, извини, нисам знао.
- – Па и ја нисам знао за тебе, ево сад смо се упознали, хвала ти што си ми отворио очи, теби ништа не замерам.
- Мушко си, као нећеш да попијеш кафу, поново ти хвала за вожњу и довиђења.
- Отпрати човека до врата и пружи му руку.
- – Све најбоље, пријатељу.
- Човек млако прихвати руку и трком оде низ степенице уместо лифтом.
- Анализирајући ову непријатну ситуацију, као и мужевљево држање, љубавник одлучи да ову жену остави и да је више никад његове очи не виде.
- Кад стиже ташта, жена се беше расвестила и ћуташе поред фотеље, а човек јој рече:
- – Ништа ти нећу рећи ја, све ће ти испричати твоја ћерка, а ја ћу, ево, да вас отпратим до врата и на крају ћу ти рећи ово:
- – Сад ћете имати и времена и услова да овако нешто режирате у вашем, а не у мом стану.
